Мартин Ејмис: Зона интереса (1)

Роман великог енглеског писца Мартина Ејмиса роман је о Холокаусту, један од ретких који је писан из перспективе убица, у овом случају нациста. Уз то, реч је о великом роману (према којем је, додајмо, направљен истоимени филм). Шта је то што Ејмисов роман чини тако моћним? Одговор: измештена логика и баналност. Разговори нацистичких злочинаца су рационални и логични, једино што се одвијају на измештеној равни. Дакле, они своје закључке изводе коректно, по свим правилима формалне логике, једино што су претпоставке на којима почива закључивање поуно застрашујуће. Рецимо, када говоре о томе како Јевреји заслужују судбину која их је снашла, јер су прљави, смрдљиви, уплашени, немоћни, гори од животиња, нацисти се позивају на гнусобу варшавског гета, али из своје приче испуштају само један детаљ: управо они су од варшавског гета направили пакао. Или, опет, када разговарају о томе да је отров Циклон-Б исплативији од метака јер је, напросто, јефтинији, они примењују економску логику, једино што не узимају у обзир да се тим отровом убијају људи. Но, најимпресивнији део јесте управо нормалан живот којим живе нацистичке супруге и њихова деца надомак логора смрти.  Као да се не догађа ништа, као да не знају да се само на неколико десетина метара од њих одвија најстрашнији злочин у историји човечанства.

И, наравно, свеприсутна баналност. Нацистичке убице су примитивне и баналне особе које воле своју земљу и које беспоговорно извршавају наређења управо с тога што је (јел тако?) отаџбина увек изнад појединачних судбина. Што се на челу државе налазе злочинци, убице и пљачкаши - од којих примају наређења - уопште их не узбуђује јер ни они сами нису бољи, а ако њиховим отупелим умовима и просевне која дилема, истог се часа утапа у литрама алкохола. 

Роман Мартина Ејмица објавиће Културни центар Новог Сада.

С енглеског превео Игор Цвијановић

Чита Жељко Максимовић

Уредник Иван Миленковић