Џез

Прво гостовање Мајлса Дејвиса у тадашњој Југославији било је на првом издању Newport Jazz фестивала у Београду – својеврсне филијале легендарног америчког џез фестивала, која ће неколико година касније прерасти у Београдски џез фестивал. Овај догађај се одиграо од 29. октобра до 3. новембра 1971. године, а поред Дејвисовог септета на фестивалу су наступила бројна легендарна имена – Дјук Елингтон, Гери Бартон, Орнет Колман, олстар састав The Giants of Jazз, у коме су између осталих свирали Дизи Гилеспи, Телониоус Монк и Арт Блејки, као и Preservation Hall Jazz Band Кида Џејмса.

Мајлс Дејвис је у Београд дошао на врхунцу своје електричне фазе. Концерти које је у то време свирао били су веома лабаве структуре, са нумерама које се неосетно преливају једне у другу чинећи слојевиту целину. На београдском концерту, уз самог Дејвиса, најпознатија имена били су Кит Џерет, који је свирао електрични клавир и оргуље, као и саксофониста Гери Барц, док су бенд на овој европској турнеји чинили и бас гитариста Мајкл Хендерсон, бубњар Ндугу Лион Ченслер, те перкусионисти Дон Алајс и Џејмс Мтуме Форман.

Београдска публика је била упозната са дотадашњим опусом Мајсла Дејвиса, али није била спремна за оно што ће уследити у дворани Дома синдиката – психоделичну импровизацију која се не базира на класичним обрасцима ређања солоа између два излагања теме, колико на флуидним аранжманима и апсолутној спонтаности актера на бини. Док су старији љубитељи легендарног трубача износили примедбе због тога што Дејвис није одсвирао ниједан класичан соло, џез новинар Раша Петровић се, у монографији Београдског џез фестивала, присетио како су у први мах сви били како је рекао „збланути јер нису знали шта се дешава, да би потом укапирали како присуствују стварању музике на лицу места”.

Мајлс Дејвис је оправдао своју репутацију ћудљиве звезде, у контакту са организаторима и медијима. У кратком интервјуу који је тада дао „Политици” каже да је стекао утисак како је „публика дошла само да се разоноди, а није спремна да учини напор да разуме и осети џез”. Али исто тако је додао да је на концерту „сасвим случајно открио један нови звук трубе који до тад није познавао” и лаконски додао: „Стално превазилазим себе самога!”.

Ове, као и многе друге интересантне појединости о концерту и самом Newport Jazz фестивалу налазе се у поменутој монографији „Београдски џез фестивал 1971–2020” уредника Војислава Пантића, објављеној у издању Дома омладине Београда.