Имагинарни пејзажи

Роберт Хенке, познатији као Monolake, је немачки продуцент, аутор компјутерске музике, визуелних инсталација и различитих перформанса. Такође, познат је и као један од креатора музичког софтвера „Ableton Live” који користе музичари широм света.

Рођен 1969. године, Хенке припада генерацији аутора која је лако усвајала нове технологије у креацији уз помоћ компјутера, често са пионирским резултатом, а у његовом случају тај пут је био природан имајући у виду његово инжењерско образовање. Неуморни истраживач звука, фасциниран његовим феноменима, остао је доследан својој поетици и на овом албуму.

Пре више од двадесет година рекао је да је заинтересован више за сам звук и његове облике појавности, него за музику као апстрактну идеју, а посебно за звучно ткиво које се постепено развија и које напредује у времену, без обзира да ли је то „репетитивни бит Стива Рајха или саундскејп Томаса Кенера”.

Први албум „Signal to Noise”, па и „Volume II” који представљамо у овој емисији, Хенке је објавио под властитим именом, а не много познатијим алијасом Monolake, желећи да одвоји та два пројекта, фокусирајући се на дрон музику. Дронови на овом албуму створени су помоћу Yamaha SY77 FM синтисајзера из 1989. Попут многих музичара и продуцената, Хенке говори о посебном односу са самим инструментом, будући да је реч о синтисајзеру који је био присутан у готово сваком раду у поседњих тридесет пет година. Како сам објашњава, вишестепени loop омотачи овог уређаја омогућајаву извођење стабилних дронова, који се потом полако развијају у нешто ново. На албуму се налази седам нумера, означених као Signal to Noise III–IX и све су изведене на исти начин: постоје четири канала – један са врло ниским тоном, други са тоном средње лаге, и трећи са тоном високог регистра. Четврти канал изведен је слободно и интуитивно. Резултат је изузетно богати звучни спектрум, у којем сваки од дронова исијава великом снагом, уз бројне детаље који ангажују активно слушање и пружају добру меру соничног задовољства.

Уреднице Ксенија Стевановић и Сања Куњадић