Ева Илуз: Зашто љубав боли – социолошко објашњење (1)

Емоције су дуго времена превасходно биле тематизоване из перспективе научне и популарне психологије, да би у оквиру такозваног „емоционалног обрта” крајем двадесетог века постале важно истраживачко поље за историчаре и социологе. Док први истражују карактеристике, значење и начине испољавања емоција у различитим историјским епохама, социолози су првенствено усмерени на испитивање конститутивне улоге коју друштвени контекст и његова институционална и социјална структура имају на емоционални живот. У књизи социолошкиње Еве Илуз разматра се трансформација и зависност феномена љубави и љубавне патње од друштвених промена и карактеристика нашег, касно-модерног, доба. Ауторка одбацује распрострањено психоаналитичко уверење да је главни извор наших проблема у љубавним односима дисфункционално рано детињство или психолошка незрелост, указујући на друштвене и културне тензије које структуришу модерну личност и њен идентитет. Такође, она доводи у питање тезу радикалног феминизма према којој је репродукција патријархата и женског потчињавања узрок идеализације романтичне љубави и патње која она изазива. Према њеном мишљењу, институционална и друштвена структура капитализма је пресудно утицала на трансформацију љубави и конституцију модерног сопства – његову вољу, тежњу за прихватањем од стране партнера и активизацију и организацију љубавне жудње. Најкраће, љубав је постала налик тржишној утакмици у коме је акумулација „сексуалног капитала” битна у конкурентском надметању, а постојање мноштва могућности избора потенцијалних партнера резултује фобијом од емоционалног везивања. С друге стране, емоционална неједнакост полова је последица различитог доживљавања слободе, док рационализација осећања и тежња да се њима „управља” претвара љубав у предмет сталне анализе којом се гуши спонтаност и која резултује несигурношћу и разочарањем. С обзиром да се љубав сматра извором и потврдом личне вредности, неуспех у љубавним односима се најчешће доживљава као доказ личне неадекватности, те постаје генератор патње.

Ева Илуз је социолошкиња рођена у Мароку, студирала у Паризу, докторирала у САД, а сада је професорка социологије на Хебрејском универзитету у Јерусалиму. Чест је гостујући професор и истраживач на престижним универзитетима и институтима, а књиге су јој превођене на бројне језике. Истакнута је као критичар израелске ратне политике, а за свој академски рад је добила низ признања. Поред књиге Зашто љубав боли: социолошко објашњење (2012), објавила је више студија и књига од који издвајамо новије: The End of Love: A Sociology of Negative Relations (2019); The Emotional Life of Populism: How Fear, Disgust, Resentment, and Love Undermine Democracy (2023); Explosive Emotions: How Modern Society Shapes What We Feel (2025).

Текст је превео Милан Суботић.
Чита Александар Божовић.
Уреднице Оливера Нушић и Тања Мијовић.