Читај ми!

Музеј звука – Композиције Жила Беншоа

Представљамо дела Жила Беншоа, са албума „Верна успомена” ансамбла Л Мироар де ла Мизик под управом Батиста Ромена, објављеног 2025. године за дискографску кућу Ричеркар.

Један од најутицајнијих композитора прве половине 15. века и уз Гијома Дифаја централна фигура такозване „бургундске школе” у чијим радовима је начињен прелаз од ритмички комплексне музике позног средњег века ка мелодичнијем стилу ренесансе, рођен је око 1400. године у близини Монса. Беншоа је читав живот провео на северу Француске у служби бургундских војвода, где није био запослен само као музичар, већ и као војник у доба Стогодишњег рата. Иако није био ни универзитетски образован, нити део клера, Беншоа је у хијерархији дворске музичке капеле заузимао високу позицију, највероватније захваљујући директној подршци војводе Филипа Доброг, у чијој служби је био до своје смрти 1460. године.

Шансоне овог аутора убрајају се у најшармантније и најкарактеристичније песме ране ренесансе, показујући пре свега хармонски оријентисане структуре и прецизнији осећај за мелодијски цртеж него што је то случај код претходних генерација композитора. Његова музика је била позната по грациозности, али и „енглеском утицају”, односно присуству терци и сексти које су до тада избегаване у делима насталим на континенту, али чија су сазвучја била много питкија и милозвучнија.

На албуму који представљамо у емисији, чланови ансамбла Л Мироар де ла Мизик истражују не само његов световни опус, већ и често запостављена духовна дела. Поред тога, на овом издању може да се прати еволуција музичког стила Жила Беншоа – од раних радова насталих на бургундском двору, до позних, инструметналних транскрипција његових мелодија, које су тада уживале велику попуалрност широм Европе. Отуда долази и назив албум „Верна успомена” који упућује на заоставштину овог аутора, односно чињеницу да су његове мелодије наставиле да живе кроз радове других композитора дуго након његове смрти.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом