Уметност интерпретације – Магдалена Кожена

Магдалена Кожена рођена је у Брну 1973. године, а у свет музике закорачила је свирајући клавир. Иако је желела да буде професионални пијаниста, спортска повреда ју је спречила да полаже пријемни испит и тако променила трајекторију њене каријере. На крају је на Конзерваторијуму у Брну завришла и студије соло певања и клавира, али се определила за певање као примарни позив, а победа на Међунардном Моцартовом такмичењу у Салцбургу 1995. године јој је отворила врата водећих светских оперских кућа.

Магдалена Кожена је потписала и ексклузивни уговор са издавачком кућом Дојче грамофон, а њен први компакт-диск са соло песмама Јаначека, Дворжака и Мартинуа добио је награду за најбоље издање вокалне музике 2001. године. Награда Грамофон припала јој је и 2004. за уметника године као и за тумачење лика Ђулијете у опери Бохуслава Мартинуа 2009. године.

Оперски деби је имала 2002. на Салцбуршком фестивалу као Церлина у Моцартовом Дон Ђованију, а у Метрополитену је годину дана касније наступила као Керубино у Фигаровој женидби. Поред оперског репертоара, ова свестрана уметница активан је тумач и вокално-инструменталне музике барока, те редовно сарађује са ансамблима као што су Венецијански барокни оркестар и Музичари из Лувра. Са друге стране, заједно са супругом, британским диригентом Сајмоном Ретлом, Магдалена Кожена је и посвећени интерпретатор савремене музике, те је премијерно извела дела Паскала Дисапена, Каије Саријахо, Петра Ебена, Онджеја Адамека и многих других. Иако није премијерно извела циклус Народне песме Лучана Берија, њена интерпретација се данас сматра једном од најбољих, која је ове композиције приближила новој генерацији.

Према речима њених колега, глас Магдалене Кожене се опире категоризацији, јер једног тренутка има све карактеристике контраалта, а већ следећег сопрана. Кожена је, пак, мишљења да „у данашње време сваки мецосопран мора у исто време поседовати и особине сопрана”, јер, како уметница наводи, „у време Моцарта вокалне категорије нису биле од великог значаја”. Такође, она истиче да се у прилазу делу и композитору не ограничава само на стил одређеног периода или на музиколошке анализе, будући да увођење нових идеја, које понекад нису стилски доследне, освежавају интерпретацију.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић