Читај ми!

Фестивал у Брегенцу 2025

Репродукујемо снимак концерта одржаног 21. јула у Фестивалској дворани у овом аустријском граду, када су наступили чланови Бечког симфонијског оркестра под управом Елим Чен, кинеске диригенткиње која је том приликом дебитовала на Фестивалу у Брегенцу.

Рођена у Хонг Конгу 1986. године, Елим Чен се убраја међу најтраженије диригенткиње своје генерације, а оркестри у Европи и Северној Америци изузетно цене њен уметнички ауторитет, музикалност и богат репертоар који обухвата дела од епохе класицизма до остварења савремених аутора. Школовала се у Америци, а пажњу међународне јавности привукла је 2014. када је као прва жена освојила такмичење за диригенте Donatella Flick. Ова награда донела јој је место асистенткиње Лондонског симфонијског оркестра и прилику да сарађује са Валеријем Гергијевим. Поред тога, учествовала је и у програму Dudamel Fellowship Филхармоније из Лос Анђелеса, а важне уметничке подстицаје добила је и кроз рад са Бернардом Хаитинком, на мајсторским курсевима у Луцерну 2015. године. Од 2019. до 2024. била је на челу Симфонијског оркестра из Антверпена, док је од 2018. до 2023. била и гостујућа диригенткиња Краљевског шкотског националног оркестра. Сарађивала је са водећим светским оркестрима, а посебну пажњу привукли су њени наступи са Симфонијским оркестром Би-Би-Сија на Промсу 2023. и 2024. године, као и концерти које је одржала са Оркестром Моцартеум на Фестивалу у Салцбургу.

За програм концерта на Фестивалу у Брегенцу, Елим Чен је одабрала дела троје француских аутора – Клода Дебисија, Мориса Равела и Мел Бони – која су настала у прелазном раздобљу око 1900. године.

Концерт је започео Дебисијевом симфонијском поемом Прелид за поподне једног фауна, писаном у периоду између 1892. и 1894. године. Инспирисан поемом Стефана Малармеа, Прелид за поподне једног фауна представља једно од ремек-дела француског импресионизма.

 

Након тога на програму је био циклус песама Шехерезада Мориса Равела, који је композитор писао 1903. године на стихове Тристана Клингсора. Наслов овог дела призива свет Оријента, бајковит и тајанствен, какав је почетком прошлог века заокупљао машту европских уметника. Међутим, ово дело не ослања се непосредно на приче из Хиљаду и једне ноћи, већ кроз поетске слике призива свет Оријента као простор чежње, тајанствености и снова. Кроз три песме, чији су наслови Азија, Зачарана фрула и Равнодушан, Равел богатим оркестарским бојама, суптилним хармонијама и истанчаном вокалном линијом дочарава атмосферу егзотике и унутрашњих стања.

У извођењу овог остварења као солисткиња наступа туниско-канадска мецосопранисткиња Ријаб Шаиеб. Последњих година она осваја светске музичке позорнице и оперске куће, а њено музицирање одликују топлина гласа, упечатљива сценска појавност, као и истанчан осећај за текст и драмску изражајност.

Трећа тачка на програму био је оркестарски триптих Легендарне жене Мел Бони. Дело је настало почетком 1920. године и засновано је на њеним раније компонованим клавирским остварењима инспирисаним женским ликовима у литератури и митологији. Кроз ставове – Офелија, Салома и Клеопатрин сан – Мел Бони обликује три различита звучна портрета, вешто користећи профињену оркестрацију, изражајне звучне боје и стварајући атмосферу испуњену лиризмом и драматиком.

Концерт су заокружиле три симфонијске скице Море Клода Дебисија, настале између 1903. и 1905. године.

Снимак нам је уступљен посредством међународне размене чланица Еурорадија.

Уредница Ирина Максимовић Шашић

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом