Стваралаштво Јозефа Антоњина Штјепана

Штјепанова каприча припадају слободнијем типу музике за инструменте са диркама и одликују се изразито импровизационим карактером у којима овај аутор истражује нагле промене темпа, динамичке контрасте и неочекиване модулације, особине које су биле посебно подстакнуте могућностима новог инструмента, раног клавира. Каприча су често обликована као низ епизода које се развијају из кратких ритмичких или мелодијских идеја, са израженом хармонском смелошћу и ефектима изненађења. У том смислу, ова остварења припадају корпусу инструменталних дела са изражено наглашеним драматским ефектима, који се крајем шездесетих и почетком седамдесетих година 18. века прелама кроз опусе бечких мајстора попут Штјепана, Јозефа Хајдна и Јохана Баптиста Вањхала. Ова тенденција може се тумачити као реакција на засићеност галантним стилом у инструменталним жанровима, а музиколози 20. века неретко су је ретроспективно и спекулативно повезивали са покретом Штурм унд дранг у немачкој књижевности.

Слушаћете и Фантазију и тему са тринаест варијација Ернста Вилхелма Волфа, немачког композитора који је највећи део своје каријере провео у Вајмару као оргуљаш и дворски музичар. Рођен 1735. године, Волф припада млађој генерацији севернонемачких аутора која је наставила да развија слободније облике за клавијатурне инструменте, у традицији коју су утемељила дела Карла Филипа Емануела Баха. Фантазија из 1785. године илуструје још један модел прожимања импровизаторског реторичког израза, сложених варијационих поступака и виртуозног писма за клавир.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић