Читај ми!

Уметност интерпретације – Виолончелисткиња Ксенија Јанковић

Слушаћете како ова уметница изводи дела Роберта Шумана, Луиђија Бокеринија, Ивана Јевтића и Едварда Елгара.

Виолончелисткиња Ксенија Јанковић рођена је у Нишу, 1958. године у српско-руској породици музичара. Њена мајка била је пијанисткиња, док јој је отац био диригент, те је виолончело почела да учи са родитељјима када је имала непуних шест година. Формално образовање наставила је са Јанком Ристићем, дебитујући као солисткиња са само девет година, а две године касније, добија стипендију Московског конзерваторијума, где је студирала у класама Стефана Каљановог и легендарног Мстислава Ростроповича. Усавршавање је наставила у Женеви и Детмолду, такође са неким од најбољих виолончелиста XX века – Пјером Фурнијеом и Андреом Наваром, а касније су уследиле и сарадње са Шандором Вегом и Ђерђем Шебоком.

Пробој на светску музичку сцену Ксенија Јанковић је направима 1981. године када је освојила Прву награду на такмичењу „Гаспар Касадо” у Фиренци, а потом су уследили позиви широм света да наступа као солисткиња на реситалима, или уз водеће светске ансамбле као што су Лондонска, Будимпештанска и Московска филхармонија, Оркестар Романске Швајцарске, оркестар Радио Берлина, Копенхагена и Мадрида.

Ксенија Јанковић је поред солистичке каријере, била посвећена и камерном музицирању, сарађујући са низом угледних уметника као што су Гидон Кремер, Андраш Шиф, Хајнц Холигер и Табеа Цимерман. Била је активна и као чланица Минхенског трија у којем је свирала са Силке Авенхаус и Арвидом Енгегором, а данас у клавирском трију Хамлет, који је објавио дела Бетовена, Шуберта и Менделсона за издавачку кућу Ченел Класикс.

Ова уметница је заслужна за настанак бројних дела за виолончело савремених српских аутора, које је потом премијерно извела и дискографски забележила. Посебно су биле запажене премијере које је остварила са уметницима попут Александра Маџара и Наде Кецман.

Значајан сегмент деловања Ксеније Јанковић представља педагогија, којом се бави још од средине 80-их година прошлог века. Након позиције професора на Музичкој академији у Загребу и Факултету музичке уметности у Београду, своје активности је везала за Немачку, где је најпре радила на Високој школи за музику у Вирцбургу, а од 2004. године предаје на Високој школи за музику у Детмолду. Године 2018, основала је Академију Inspirimus, у оквиру које своје богато уметничко искуство преноси на нове генерације музичара.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић

 

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом