четвртак, 12.02.2026, 21:40 -> 13:03
Музика вива – Дани нове камерне музике у Витену 2025
Вечерашњом емисијом настављамо циклус посвећен 57. издању овог угледног фестивала савремене музике који је одржан од 2. до 4. маја прошле године. Тема фестивала је био појам „upcycling” који подразумева процес прераде, поправке или обраде старих ствари како би им се унео нови живот. Као и претходних година, фестивалски догађаји су били тематски организовани, те је сваки концерт имао задату тему, а уметник у фокусу фестивала била је канадска ауторка Касандра Милер. У вечерашњој емисији пратићете снимак концерта одржаног 2. маја у Витенском музеју када је наступио ансамбл IEMA – Академије ансамбла Модерн, изводећи дела Омара Бараша, Харин Чој, Егемена Курта, Бенјамина Фјорина, Џајинг Хе, Фарада Илагија Хосеинија и Ханурија Лија.
Концерт је започео извођењем дела „Подводна музика број 1 – две успаванке” Бенјамина Фјорина. Ово остварење је први део циклуса који аутор посвећује води, као елементу без ког нема живота, али и који може донети смрт. Две успаванке изводе музичари који су постављени у води и изван ње, уз коришћење хидрофона и трансдуктора, а Фјорино, такође, употребљава и теренске снимке. Под водом, наше опажање се радикално мења и на тај начин композитор жели да подстакне и другачију врсту интроспекције код сваког слушаоца.
Затим су изведене „Не-просторне рефлексије” иранског композитора Фарада Илагија Хосеинија. Након завршених студија у Техерану, Хосеини је наставио усавршавање у Немачкој, у Хановеру и Франкфурту, а на овом фестивалу поредставио се делом у којем испитује „не-простор” – филозофски и архитектонски термин који денотира пролазне просторе. Овај концепт Хосеини музички дочарава трансформацијама материје, односно музичког материјала, који подвргава константим променама.
У композицији „У (унутрашњем) миру” Харин Чој упућује на међузависност нашег личног, психолошког стања и степена хармоније друштва у којем живимо. Њена композиција је пријемчива, са повременим упливима џез хармонија, које опуштају и дозвољавају слушаоцу да се фокусира на деликатне текстуре музичког тока.
Композиција „Земља чуда” кинеске ауторке Џајинг Хе инспирисана је контрадикторностима данашњег света. Рат и мир су два пола, између којих се одвија живот, често испуњен тренуцима радости, али и бола и хаоса, те ауторка звук инструменталног ансамбла употпуњује електронским слојем у којем се појављују звуци заигране деце, париских кафеа, али и сирене хитне помоћу. Поред ових звукова, она је у партитуру унела и кодирани ритам, који на Морзеовој азбуци доноси поруке као што су „упомоћ” и „спаси ме”:
У наставку концерта уследило је остварење под називом „Промена дискурса” младог турског композитора Егемена Курта. Рођен у Измиру, Курт је студирао у Грацу у класама Беата Фурера и Франка Бедросијана, а тренутно је на усавршавању на Конзерваторијму у Паризу. За дела овог аутора критика каже да поседују „скулптурални квалитет”, а у композицији са којом се представио у Витену испитује променљиву природу истине у постмодерној епохи, музичким средствима. Он то дочарава повезивањем тишине и буке, те њиховим третирањем као међузависних уместо супротстављених чинилаца. Коришћењем контрастирајућих звучних текстура, Курт позива слушаоце да искусе како се сам музички дискурс мења, повлачећи аналогију са истином, односно чињеницама у нашем реалном свету.
Потом следи дело „Ствари број 2” Ханурија Лија. У питању је шест минијатура у којима овај корејски уметник користи ограничен спектар музичких материјала, организујућу га у цикличне структуре. Оваквим приступом, он избегава стварање музичког наратива или развоја, већ сваки став постаје заокружени, самосвојни сегмент, а интеракција материјала се одвија на нивоу њихових инхерентних карактеристика.
Концерт који је одржан 2. маја у Витену, у оквиру 57. издања овог фестивала савремене камерне музике, завршен је композицијом „Портрет/Пејзаж, од овог тренутка” израелског аутора Омара Бараша. Овај секстет је написан 2024, а инспирисан је шетњом уз обалу реке Јордан и фокусом аутора на дужину стазе и ширину реке. У том тренутку, како Бараш наводи, схватио је да све, од прошлости, садашњости или потенцијала будућности, постоји само у овом тренутку. У извођачком апарату увео је и дјембе, као и мали гонг који се свира изнад воде, алудирајући на извор своје инспирације.
Уредница емисије: Ивана Неимаревић
Коментари