Музеј звука – Франсоа I, музика краљеве власти

Франсоа I је остао у историји упамћен као велики мецена, али и као владар који је користио уметност како би обновио француску монархију. Током његове војничке кампање у Италији, сусрео се са достигнућима ренесансе, те је по повратку у домовину био решен да овај стил пренесе у Француску. Био је један од највећих градитеља, који је саградио дворце Шамбор и Фонтенбло, те реновирао Лувр; мецена уметника међу којима је најпознатнији свакако Леонардо да Винчи; и оснивач Колежа де Лектур роајо и Библиотеке у Фонтенблоу у којој је депонована копија сваке објављене књиге у Француској, што је пракса која у Националној библиотеци Француске траје до данас.

Франсоа I је трансформисао и француски двор, претварајући га од путујуће, у трајно фиксирану, величанствену институцију. У том контексту, врло брзо је схватио потенцијал музике да постане средство за спровођење његових политичких стратегија, али и за остваривање престижа. Музика се користила током великих дипломатских догађаја и династичких церемонија, али и у интимном окружењу, када је извођен рафиниран репертоар, чија су суптилна значења могли да препознају само велики познаваоци тадашње музике.

Управо су ова два аспекта осветљена на двоструком албуму ансамбла Дулс мемоар под називом „Франсоа I, музика краљеве власти”, јер је на првом, са поднасловом „Миса са поља златне тканине” дочаран један од најзначајнијих политичких сусрета током владавине овог монахра – вишенедељни састанак са Хенријем VIII, а на другом под називом „Краљеве одаје” истражује се приватни, интелектуални и понекад ласцивни свет његовог двора.

У вечерашњој емисији слушаћете дела забележена на првом диску, на којем су чланови ансамбла Дулс мемоар и њихов уметнички руководилац Дени Резен Дадр, начинили пажљиву реконструкцију службе која је одржана 23. јуна 1520. године, током једног од највеличанственијих сусрета француског и енглеског краља, који је због богатства и раскоши присутних на пољу близу Калеа где су се окупиле краљевске свите, назван „пољем златне тканине”. Служба која је том приликом изведена, није имала само религиозну функцију, већ је представљала и својеврсно дипломатско такмичење. Два најбоља европска хора – француска Краљевска капела коју је предводио Жан Мутон и енглеска Краљевска капела, смењивале су се у својим наступима, покушавајући да својим вештим интерпретацијама надвисе једна другу. Наступ француског хора, пратећи извођачку праксу на двору, укључивао је и дувачке инструменте – шалмаје, сакбуте и корнете, којима је потенцирана величанственост и снага. Са друге стране, енглески стил је био комплекснији, оличен у виртуозној полифонији и јасним вокалним текстурама.

Према истраживањима чланова ансамбла Дулс мемоар, том приликом су изведена дела француских аутора Жана Мутона и Клодена де Сермисија, док су енглеску страну заступала остварења Николаса Ладорда и Антонијуса Дивитиса. Читавој миси претходиле су свечане фанфаре, које су додатно потцртале краљевски карактер ове службе.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић