Пијанизми Балкана – Зејнеп Учбашаран

Да локално музичко наслеђе може представљати окосницу репертоара, потврђују бројни примери, између осталог и пијаниста из балканских земаља. Док пред домаћом публиком они делују попут кустоса националне музичке баштине – често и јединих када су у питању одређени ствараоци, на интернационалној сцени увелико засићеној стандардним репертоаром, они нуде увиде у егзотичне музичке просторе средина из којих долазе. Турска пијанисткиња Зејнеп Учбашаран, својом праксом управо сведочи о континуираној посвећености пропагирању турске клавирске музике у земљи и свету. О овоме сведочи и више њених дискографских издања за иностране издаваче, па између осталих, и за реномирани Наксос за који је снимила комплетна клавирска дела Ахмета Аднана Сајгуна, једног од пионира класичне музике у Турској.

Рођена 1968. године у Истанбулу, ова пијанисткиња је почетно музичко образовање стекла на Истанбулском козерваторијуму код Ране Ерксан, да би 1987. године студије наставила у Будимпешти, на Музичкој академији „Франц Лист” где је радила са Корнелом Земплењијем, Каталин Немеш и Иштваном Лантошем. Од 1994. године усавршавала се потом на Високој школи за музику у Фрајбургу код Тибора Саса. Веза са мађарском клавирском педагогијом, унутар које се формирало њено пијанистичко образовање, развиће код Учбашаранове посебан афинитет за музику Франца Листа, па тако не чуди да је 1996. године ова пијанисткиња своју афирмацију и започела победом на интернационалном такмичењу са именом овог композитора, одржаном у Лос Анђелесу, граду који ће недуго затим постати и њено трајно пребивалиште. Тражећи необичан спој између Листове музике и своје домовине, Зејнеп Учбашаран је у сачуваном програму Листовог реситала који је овај уметник одржао приликом историјске посете у Истанбулу 1847. године, пронашла инспирацију за сопствени албум који је 2011. године реализовала за британску издавачку кућу Дивајн Арт. На њему се тако нашао избор дела која је мађарски романтичар извео у Султановој палати, а која ћете чути у емисији.

Хваљена од стране критике као пијанисткиња значајних виртуозних способности, која плени енергичним интерпретацијама, Зејнеп Учбашаран у свом стилу управо еманира неке од, за западне стереотипе, непатворених црта типичног турског карактера. Извесна ’грубост’ њеног звука и чврстина фразе граде прегледне звучне слике, не остављајући много места педалним и агогичким ’сенчењима’ којима се уобичајено потцртавају лирска занесења интерпретатора. Стога интерпретације Зејнеп Учбашаран углавном одају утисак објективне презентације нотног текста које пијанисткиња на особен начин обликује својим високо култивисаним музичким укусом. Ове карактеристике потврђују и њени снимци неколико комада које слушате у наставку емисије. У питању су Листова транскрипција Шубертове песме Шумски цар, затим Позив на игру Карла Марије фон Вебера, Шопенова Мазурка у ха-молу опус 33, те Интродукција и Полонеза из опере Пуританци Винченца Белинија, које репродукујемо у емисији.

Делујући пуних тридесет година као концертни пијаниста, Учбашаранова је одржала велики број концерата широм Европе и Сједињених Америчких Држава, а посебно у родној Турској у којој – и поред живота у Америци – одржава редовне наступе. До данас, ова пијанисткиња објавила је десетак компакт дискова за мање дискографске куће попут Ероике и Дивајн Арта. На њима се приказала као интепретатор стилски разноврсних афинитета, тумачећи музику Скарлатија, Моцарта, Бетовена, Шуберта, и Листа, али и америчких композитора двадесетог века као што су Бернстајн и Мучински. Ширу интернационалну препознатљивост, међутим, Зејнеп Учбашаран је постигла албумима за реномирани Наксос за који је, као што смо поменули, снимила комплетна дела Ахмета Аднана Сајгуна, односно све Клавирске сонате Моцарта, те Скерца и Полонезе Фредерика Шопена. Посебну наклоност ова пијанисткијна гаји и према камерној музици. Године 2019. је тако, између осталог, у Истанбулу учествовала на концерту који је укључио четири клавира са пијанистима Џорџом-Емануелом Лазаридисом, Јанисом Вакарелисом и Сипријеном Кацарисем.

У емисији ћемо репродуковати и њена извођења Дванаест Прелида Ахмета Аднана Сајгуна са албума који је Наксос објавио 2008. године. Млађи савременик и колега Беле Бартока са којим је пропутовао Турску бележећи фолклорну музику, био је међу најистакнутијим турским композиторима двадесетог века – један од припадника такозване „Туске петорице” композитора који су комбинујући западну технику са елементима турске музичке традиције трасирали национални уметнички стил.

Аутор емисије: Стефан Цветковић