Музеј звука – Мотети Висентеа Луситана

Презиме овог аутора упућује да је био пореклом Португалац, али најновија истраживања говоре да је могуће био и први црни композитор у историји чија су дела објављена. Оно мало биографских података које данас поседујемо о њему, долазе од записа португалског католичког свештеника Дијега Барбосе Мачада, који је у својој енциклопедији из 1752. године записао да је Луситано рођен у Оливенси, да је постао свештеник реда Светог Петра и да је предавао у Падови и Витербу „са великим успехом, добијајући високе хонораре од својих студената”.

Ипак, у овој енциклопедијској одредници изостављен је податак из једног од извора на који се Мачадо позива, а који композитора описују као „парда”, што је био назив за особе мешовите расе, европског и афричког порекла. Као велика поморска сила, Португал је учествовао у трговини робљем, те се може претпоставити да је мајка Висента Луситана била афричког порекла, а отац бели Португалац, а да је Мачадо, намерно или случајно изоставио овај податак о његовом идентитету. А управо овај детаљ може објаснити како недостатак информација из његове биографије, тако и изостанак трагова о иједном Луситановом ангажману на месту капелмајстора у Португалу, што је била уобичајена пракса за ренесансне композиторе. Са сигурношћу се зна да се обрео у Риму око 1550. године, у свити протугалског амбасадора, Дом Алфонса де Ленкастра, при Светој столици, као учитељ музике његовог сина. Једина збирка Луситанових композиција, штампана у Риму 1551. године под називом Liber primus epigramatum је управо посвећена овом аристократи. У посвети, Луситано хвали таленат свог младог ученика и наглашава значај подршке свог мецене за напредак његове уметничке каријере.

Током живота, Луситано је био познатији као теоретичар музике, него као композитор и то пре свега по теоретској расправи у којој је учествовао са Николом Вичентином у вези примене хроматике у музици. Повод је био Луситанов мотет Регина цели у којем је демонстрирао своју тезу да музика треба да се ослања само на дијатонске, а не хроматске и енхармонске родове, те иако је проглашен победником дебате, победа није била дуговечна. Вичентино је убрзо након дебате штампао своје виђење ове расправе, представљајући Луситана у лошем светлу и тако утичући на генерације композитора које су дошле после њега, пре свих Луцаска Луцаскија и Карла Ђезуалда да Венозу.

Након ове дебате, остао је сачуван само још један биографски податак везан за Висентеа Луситана – године 1561. се оженио, прихвативши протестантизам и неуспешно је аплицирао за место на Витембершком двору у Штутгарту, а потом нестаје са европске сцене и из писане историје.

Иза Висентеа Луситана остали су мадригали и мотети у којима се препознаје јак утицај музике Жоскена де Преа. У вечерашњој емисији слушаћете управо ова дела, у интерпретацији ансамбла Маријан консорт.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић