Уметност интерпретације – Кристоф фон Дохнањи

Дугогодишњи шеф диригент Франкфуртске опере, Филхармонија оркестра и Кливлендског оркестра, рођен је 1929. године у утицајној породици у којој је већ било истакнутих музичара – његов деда био је мађарски пијаниста и композитор Ерне фон Дохнањи. Ипак, настављајући очевим стопама, започео је студије права у Минхену, да би се 1948. године пребацио на Високу школу за музику и позориште, где је студирао композицију, клавир и дириговање. Усавршавање је наставио на Универзитету Флориде, у класи свог деде. Први професионални ангажман Кристоф фон Дохнањи је добио у Франкфуртској опери, на позив Џорџа Шолтија, радећи као асистент у балету и опери, а 1957. постаје тада најмлађи музички директор једне опере у Немачкој, руководећи оперском кућом у Либеку. Тих година скреће пажњу јавности на себе новим оперским продукцијама, те убрзо добија позив да на сцену премијерно постави нова дела Хајнца Вернера Хенцеа, као и некада забрањено остварење Удаљени звук Франца Шрекера. На чело Франкфуртске опере стаје 1968, а продукције које је реализовао са угледним филмским и позоришним редитељима, желећи да у операма поред музике нагласи и драмски аспект, учинили су ову оперску кућу најуспешнијом и познатијом сценом у Немачкој тог времена.

Постигавши успех у свету опере, Кристоф фон Дохнањи седамдесетих година проширује своју активност и на област симфонијске музике, све чешће наступајући са водећим светским оркестрима. Трајне ангажмане имао је у Кливленду, где је руководио симфонијским оркестром овог града од 1984. до 2002. године, као и Лондону, где је десет година био шеф-диригент Филхармонија оркестра. Године 2004. вратио се у Хамбург, на чело Симфонијског оркестра Севернонемачког радија, не прекидајући гостовања широм света, за пултовима водећих светских ансамбала све до средине прошле деценије. Између осталог, дириговао је Бечким симфоничарима 2016. године на концерту одржаном поводом обележавања краја Другог светског рата, као потомак породице која је изгубила више чланова у борби против нацизма.

Кристоф фон Дохнањи је преминуо 6. септембра, два дана пре него што би напунио 96 година.

Репертоар овог уметника је био изразито обиман и добро документован, током више деценија његове диригентске активности. Успевао је да оствари баланс између класичног и савременог репертоара, било да је реч о оперској или симфонијској музици. Полазиште је свакако била литература класичног и романтичарског периода у Немачкој – остварења Бетовена, Менделсона, Брамса, Шумана, Малера, Брункера, али ју је обогатио композицијама чланова Друге бечке школе, Стравинског, Лигетија, Лутославског и других савремених аутора. У свету опере, залагао се за извођења дела аутора XX века, попут Рихарда Штрауса, Албана Берга, и нарочито Ханса Вернера Хенцеа, али је такође са успехом руководио продукцијама дела Моцарта и Вагнера. У том смислу, његов репертоар је сведочанство велике уметничке радозналости, али и фокусираности на богату културу немачког говорног подручја, од 18. века до данас.

Диригентски стил Кристофа фон Дохнањија често се описује као интелектуално строг, стуктурно јасан и технички прецизан. Он је био посвећен проучавању структуре дела, архитектонике целине, али и минуциозних детаља. Припадао је школи дириговања која је избегавала претерану емоционалност, већ је била фокусирана на логику музичког тока и преношење идеја аутора. Ове одлике се могу приметити и у његовом тумачењу Девете симфоније Густава Малера, коју ћете слушати у емисији – објективистички приступ који слушаоцу пружа нове увиде овог густог оркестарског ткања.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић