понедељак, 07.07.2025, 22:30 -> 14:51
štampajИмагинарна едиција
Паолo Вирнo: Оглед о негацији (1)
У циклусу Имагинарна едиција, од понедељка 7. до четвртка 10. јула, можете слушати делове књиге Паола Вирна „Оглед о негацији”.
Ако je књигом Граматика мноштва (2003) Паоло Вирно на велика врата ушао на светску филозофску сцену, ако је књугом Мноштво: између иновације и негације потврдио највишу филозофску класу (што значи да граматика мноштва није била само израз тренутне инспирације) књига Оглед о негацији, писана петнаест година после Граматике одаје зрелог аутора који продубљује теме што су га, на један или други начин, пратиле читавог филозофског живота. Негација је једна од тих тема.
Вирно је радикалан мислилац и у свом Огледу он тврдо брани тезу да се негација може изразити само језиком – негација, дакле, није онтолошки, него језички феномен – што доводи до неуралгичне тачке: шта је чињеница ако се негација може изразити само језиком? Шта је чињеница ако се оно "не", којим се чињеница негира – дакле "ово није чињеница" не може се изразити на другачији начин – налази у самој сржи онога што јесте (чињеница)? Поставка је колико узбудљива, оштра и бескомпромисна, толико и застрашујућа. Вирно, ослањајући се на традицију која му је блиска (Хегел и дијалектика, двострука негација), тврди да у свакоме "не" преживљава и нешто од онога "да", макар у оној мери у којој се "не" може изрећи само уколико му претходи неко "да". Или, "није" постаје могуће само ако већ постоји неко "јесте". Но, на тај начин постављен проблем – дијалектички – додатно се усложњава двоструком негацијом: шта негирамо ако негирамо негацију, а да нам формална логика ту, у ствари, није од помоћи? Двострука негација се, наиме, не своди на досетку да је непријатељ мога непријатеља мој пријатељ, већ двострука негација отвара амбис онога што јесте. На тај начин негација као језички и граматички проблем постаје онтолошки проблем.
И у овој књизи Паоло Вирно показује се као један од највећих виртуоза савреме филозофије.
С италијанског превела Сенка Јевтић
Чита Жељко Максимовић
Уредник Иван Миленковић
Коментари