Светске музичке позорнице

Уз ове уметнике, као солиста наступио је Николај Лугански који је интерпретирао Медтнеров Клавирски концерт у е молу, број 3 опус 60, назван Балада, а поред овог остварења била су и дела Римског Корсакова: симфонијска свита Шехерезада, опус 35, као и свита из опере Легенда о невидљивом граду Китежу и девојци Февронији којом је започело концертно вече. Либрето за ово четворочино остварење написао је Владимир Бељски користећи у њему неколико легенди, као и „Житије Петра и Февроније” из 16. века. Театар Мариински је био домаћин премијерног извођења опере у фебруару 1907. године, а међу бројним поштоваоцима овог дела био је и тада млади Сергеј Прокофјев, који је чак четири пута у Театру Мариински присуствовао извођењима. Иначе, била је то последња сценска поставка опере славног Николаја Римског Корсакова за живота.

Трећи клавирски концерт у е молу, опус 60, назван Балада, једно од последњих концертантних остварења у опусу Николаја Медтнера, а писао га је од 1940. до 1943. године. Премијера је уприличена наредне, 1944. године у Ројал Алберт холу у Лондону када је оркестром дириговао Ејдријен Боулт, а сам Медтнер је наступио као солиста.

Други део концерта испунила је симфонијска свита Шехерезада, опус 35 Николаја Римског Корсакова, из 1888. године, која се убраја међу најлепша оркестарска остварења руског романтизма, а заснована је на бајкама из Хиљаду и једне ноћи.

Уредница Ирина Максимовић Шашић