Клод Дебиси: Пелеас и Мелисанда

Пелеас и Мелисанда је интимна прича, која се одвија у митској земљи названој Алемонд (или у преводу Свуда-у-свету). Однос између принца Голоа, његове мистериозне младе жене Мелисанде, и његовог исто тако младог полубрата Пелеаса препуна је енигматичних ситуација. На Дебисија је веома утицала Вагнерова драма Тристан и Изолда, на коју опера Пелеас и Мелисанда донекле подсећа. Али, Дебиси је знао да његов приступ љубавном троуглу мора бити потпуно другачији од Вагнеровог. Како је сам рекао „треба тражити даље после Вагнера, а не на основу Вагнера”. У Дебисијевој опери, све се дешава у царству интензивних, али тихих сугестија, неисказаних осећања и оностране атмосфере.

Ова изузетна, оригинална и особена опера је у правом смислу те речи отворила врата модерне опере XX века. Сам Дебиси се присећао напора и отпора који су пратили настанак овог дела. Он каже „Иронија је да је та публика која тражи „нешто ново” иста она која се ужасава и подругује сваки пут када се покуша изаћи изван оквира њених навика и увреженог мишљења… Можда је то тешко за схватити, али не треба заборавити да је уметничко дело као покушај да се досегне лепота увек било нека врста личне увреде за велики број људи. Не претендујем да сам све открио у Пелеасу, али покушао сам да утрем пут за друге како би ишли њиме, ширећи личне проналаске који би можда могли да ослободе драмску музику тешких граничника међу којима је живела толико дуго”, закључује Дебиси.

У Пелеасу и Мелисанди не постоје конвенционалне арије или ансамбли, а свака нота Дебисијеве музике је компонована тако да се јасно чују речи Метерлинковог текста, односно њихова инхерента прозодија. Главни ликови имају музичке теме и мотиве, као у Вагнеровим операма, али они се чују само у оркестарском парту, уједињавајући и појачавајући музичку атмосферу коју је Дебиси називао „оркестарски декор”.

Уредница Ксенија Стевановић