Жоао Домингос Бомтемпо на европској музичкој сцени

Бомтемпо је био син италијанског обоисте у оркестру португалског двора, а музичко образовање стекао је при католичкој цркви у Лисабону. Члан братства Свете Цецилије постао је са четрнаест година, а неколико година касније, након очеве смрти у Бразилу, заменио га је као члан краљевске капеле. За разлику од већине својих савременика-композитора, није био заинтересован за оперу, нити за усавршавање у Италији. Уместо тога, Бомтемпо је 1801. године срећу потражио у Паризу, где је стекао почетну славу као пијаниста и композитор. Његова прва два клавирска концерта и Прва симфонија били су посебно похвално приказани у париској штампи. У својој симфонији, Бомтемпо гради мелодијске линије дугог даха, уз изражену употребу дрвених дувачких инструмената, који преузимају истакнуту улогу у тематској обради, што доприноси богатом колориту његовог симфонизма.

Дванаест година старији од Бомтемпа, француски композитор Етјен-Никола Меил дебитовао је као симфоничар у истој години као и његов португалски савременик. Дело које је Меил на концерту у париском Конзерваторијуму 12. марта 1808. године представио као своју Прву симфонију у ге-молу, изазвало је лавину одушевљења. Париски критичари оценили су да је Меил открио тајну како да буде оригиналан, а да не подлегне испразном каприцу, те како да истовремено упосли богата хармонска средства и задивљујућу инвенцију мелодије, емфатично закључујући да је „француски симфоничар” рођен. Посебно је подвучена Меилова компетенција на плану оркестрације, те умеће у постизању „раскошних ефеката”. У Меиловој симфонији истиче се лагани став у анданте темпу, осмишљен као слободне варијације и прожет контрапунктским пасажима, као и финале, у којем пратимо сложено прожимање мотива, интригантну употребу хроматике и снажно акцентоване теме. Меилову симфонију чућете у интерпретацији Оркестра Гулбенкијан којим диригује Мишел Швијерчевски.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић