Музеј звука – Дела Дијега Ортиза

Остало је сачувано релативно мало података о животу овог аутора из шпанског „златног века”. Рођен је навероватније у Толеду око 1510. године, а живео је и радио Напуљској краљевини, односно шпанским територијама на тлу Италије. Трећи Војвода од Албе, напуљски вицекраљ, га је 1558. године именовао за капелмајстора Краљевске капеле у Напуљу, а на овој позицији је радио и под његовим наследником, Војводом од Алкале, седам година касније. Недавно су се појавили докази да је након службе у Напуљу, последње године живота, Ортиз провео у Риму и то у служби моћне породице Колона, те да је умро у овом граду 1576. године. Током живота, шпански композитор је објавио две збирке композиција – Трактат о глосама 1553. и Musices liber primus 1565. године. Прва збирка се сматра ремек-делом музике за виолу да гамба, док се у другој налазе полифоне духовне композиције, настале док је био у служби Војводе од Алкале, које су стилски нешто конзервативније у односу на радове Ортизових савременика.

Захваљујући Трактату о глосама, Ортиз је постао познат још за живота. Дело је објављено у Риму, а врхунско познавање интерпретације на виоли, као и стил дела, указују на то да је у питању збирка искусног и зрелог аутора. Оно што посебно импресионира у овој збирци, јесте чињеница да су у питању технички беспрекорна дела, која су настала у периоду када је тек започела еманципација чисто инструменталне музике. Ортиз овим делима даје велики допринос напретку инструменталног језика, али и ствара композиције са личним печатом у којима се препознаје његово мајсторство свирања на виоли да гамба. У два тома овог издања. Ортиз пружа објашења „како свирати диминуције”, затим „глосе”, односно орнаменталне варијације, „клаузуле” које су означавале мелодијске каденце, те узлазне и силазне мелодијске интервале, дајући и објашњења различитих начина свирања, односно импровизација, попут „фантазије, корала и компостуре”.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић