Оперска сезона Еурорадија 2024–2025

Лудвиг ван Бетовен: Фиделио

Репродуковаћемо ексклузивни снимак једине Бетовенове опере „Фиделио” који је забележен на представи одржаној 23. октобра 2024. године у Краљевској опери Ковент гарден у Лондону. Тада је приказана прва обнова режијске поставке Тобиаса Крацера.

У главним улогама слушате Џенифер Дејвис као Леонору, односно Фиделија, Кристину Ганш као Марцелину, док је Роко – Питер Роуз. Пизара тумачи Јохен Шмекенбехер, док је Жакино Мајкл Гибсон. Први затвореник је Сифи Квани, док другог затвореника изводи Јуџин Дилон-Хопер. Хором и оркестром Краљевске опере Ковент гарден диригује Александер Соди.

Када је Фиделио премијерно изведен у новембру 1805. године у Театру ан дер Вин у Бечу, Наполеонова војска је окупирала овај град. По целој Европи још увек се осећао утицај Француске револуције, а питања личне слободе, друштвене правде и права сваког човека, снажно су резонирали у јавности.

Због тога се режисер Тобиас Крацер одлучио да на завеси Ковент гардена, пре почетка представе, пројектује речи Слобода, једнакост и братство, пароле Француске револуције. Такође, с обзиром на то да је та завеса, специјално за ову представу, направљена од рефлектујућег материјала, у њој се огледа и сама публика, чиме је режисер покушао да искаже и своја очекивања од ангажмана саме публике у Ковент гардену.

Бетовен, иначе, није желео да напише само једну оперу, имао је већих амбиција. Но, кочило га је то да је морао да се у потпуности заинтересује за неку тему. Окушао се и у скицама за Магбета, али га је у привукао, тек, француски либрето који је написао Жан-Никола Буји и који се звао Леонора или супружничка љубав. Овај заплет је био, по свему судећи базиран на истинитим догађајима из Бујијевог родног града Тура, где је једна жена спасила свог мужа из затвора у који је био неправедно бачен. За Бетовена, заплет који се бавио збацивањем тираније и који је био центриран око племените јунакиње – онога што је Гете називао „вечним женским” – је био јако привлачан. Композитор је тако дао овај француски либрето бечком државном секретару Јозефу фон Зонлајтнеру, који га је превео на немачки уз неке ситне корекције. Композиторов даљи рад на Фиделију, или како га је он звао тада Леонора, је трајао читаву деценију, уз бројне прекиде. Направио је две важне ревизије целе композиције између премијере 1805. и финалног облика из 1814. године. Треба напоменути да је Бетовен ценио Фиделија више од било чега другог што је написао. Мало пре своје смрти рекао је „од све моје деце, ово је оно које ми је задало најболније трудове и највише мука”.

Уредница Ксенија Стевановић