Имагинарни пејзажи

Идеју за ово издање Иризари је добио 2016. године током турнеје по Италији, када је почео да размишља о концепту "америчког сна", односно како се на италијанском назива "америчког мита". Томе су се придружили и Иризаријево интересовање за бруталистичку архитектуру, као и за разнолике подухвате изградње "Потемкинових села", како би се разни владари умилостивили. Или, како то уметник каже, „осиромашени народи Америка знају, већ јако дуго, да је "слобода" тек окрутна илузија коју стварају елите, налик Потемкиновим лажним селима која су направљена да импресионирају Катарину Веллику”, додајући „Фасадизми илуструју уврнуту инверзију где владари варају своје потчињене илузијом о сигурности, демократији и слободи говора како би стварили гротескну фатаморгану контроле над њиховим животима”, закључује Иризари.

Уметник, тако, компликовану и узбуркану политичку историју модерног света, преводи у снажне електроакустичке композиције, у којима звук нараста и нестаје, у силовитим валовима, стопљеног нојза и мелодичног дрона. У неку руку, ово је како то сам Иризари наводи „ламент позног капитализма”, музика о ономе што остаје, када све буде нестало, можда чак и сећање на догађаје. О томе сведочи и фотографија на насловници албума Фасадизми, направљена у граду Ла Перла у Пуерто Рику, где је Иризари провео своје детињство. Она представља остатке неке давнашње структуре од бетона, која пропада на обали, огледајући се у плаветнилу празног океана.

Уредница Ксенија Стевановић