Мајстори барока

Рођен 1694. године, Леонардо Лео сматра се једним од последњих значајних представника италијанског барока. Своје основно музичко образовање Лео је стекао на Конзерваторијуму дел Пјета деи Туркини у Напуљу, где је учио код композитора и педагога Франческа Провенцалеа и Николе Фага. Године 1712. постиже свој први велики успех када је његов ораторијум под називом Света Клара или Побеђени неверници изведен у палати вицекраља Напуља. Након тога је Леонардо Лео добио намештење помоћника главног дворског оргуљаша, а касније је постао и капелмајстор при краљевској капели. Своју прву оперу написао је 1714. године, и добивши добре критике, она му је постала полазна тачка од које је почео да гради своју богату оперску каријеру. Писао је опере серије за позорнице Рима и Венеције, а у Напуљу се окренуо комичној опери и временом ту и етаблирао као водећи композитор овог жанра. Сматра се да је написао око седамдесет опера, али је нажалост велики део његовог опуса изгубљен или уништен. Упркос великом интересовању за оперу, Лео је био и капелмајстор, те значајан број његових композиција припада жанру духовне музике – та дела обухватају ораторијуме, мисе, псалме, химне, кантате, мотете. Њихова основна карактеристика је коегзистенција старог и модерног стила, односно очување полифоније и акапела контрапункта са једне стране, и дозирано имплементирање нових идеја о хармонији и хомофонији, са друге стране. 

Поред славе коју су му донеле опере, још веће уважавање донели су му ораторијуми Света Јелена на Голготи и Смрт Авеља, а које је писао на либрета Пјетра Метастазија. 

Концерт за виолончело број 6 у це молу интерпретираће солиста Јулиус Бергер и Камерни оркестар из Пфорцхајма под управом диригента Владислава Чарнецког, док одломке из ораторијума Смрт Авеља изводе: сопран Ђулијана Матеини као Авељ, сопран Емилија Кундари као Анђео, мецосопран Адријана Лацарани као Ева, тенор Ферандо Ферари као Каин и бас Паоло Монтарсоло као Адам. Суделује хор Полифонико из Торина, као и Камерни оркестар дел’Анђеликум који предводи Карло Феличе Чиларио.Ауторка: Саша Тошковић