Антологија српске музике

Рођен је 1923. године у Београду, а студије композиције је завршио на Музичкој академији у родном граду, у класи Предрага Милошевића, 1957. Био је професор теоријских предмета у Музичкој школи „Јосип Славенски”, где је у једном периоду деловао и као директор, да би потом постао професор на Музичкој aкадемији у Београду, такође при теоријском одсеку. Петровић је био изузетно активан на развијању музичког аматеризма, а као диригент Културно-уметничког друштва „Бранко Цветковић” наступао је у више страних земаља, добијајући и награде на хорским такмичењима у Арецу и Ланголену. Избран је за декана Музичке академије 1979. године, а по истеку мандата постао је и председник Удружења композитора Србије. Хорској музици је посветио и своја теоријска дела, између осталог био је и аутор студије Хармонска и контрапунтска средства у музици Јосифа Маринковића и Стевана Мокрањца. Преминуо је у Београду 1991. године.

Радомир Петровић је у својим композицијама неговао умерено савремени израз, који се ослањао на елементе музичке традиције, али и на необарокне полифоне поступке, па и слободно третирану додекафонију. Властимир Перичић, тако, примећује да „елементи додекафоније и политоналности у Петровићевим делима не негирају, у основи, тоналну концепцију, а одмереност и равнотежа унутарње изградње музичког облика неретко почивају на осведоченим принципима полифоних структура; у таквој звучној слици налазе се и одблесци народне мелодике са одоговарајућим хармонским решењима, органски уклопљени у целовит и личан музички израз аутора”.

Уредница Ксенија Стевановић