понедељак, 25. нов 2024, 20:15
Стваралаштво Кристофа Ернста Фридриха Вајсеа
У завршној, осмој емисији циклуса који приређујемо поводом 250. годишњице рођења Кристофа Ернста Фридриха Вајсеа, водећег данског композитора прве трећине 19. века. слушаћете дела овог аутора и Георга Герсона.
Вајсеова последња, Седма симфонију у Ес-дуру открива писмо зрелог аутора и сувереног симфоничара. Компонована 1799. године, симфонија је штампана у Бечу, 1803, и једина је коју аутор није подвргао накнадним ревизијама. Вајсе наставља да експериментише са оркестарским ефектима, најпре у служби профилисања тема у првом, а затим посебно у другом, лаганом ставу, конципираном као тема са варијацијама, са истакнутим соло деоницама дрвених дувачких инструмената. Након менуета на месту трећег става, финални став представља студију у хајдновском сонантом ронду, са типичном комбинацијом музичког хумора и полифоних ефеката.
Шеснаест година млађи од Вајсеа, Георг Герсон, истиче се у наредној генерацији композитора активних у Копенхагену. Његова једина симфонија, у Ес-дуру, са менуетом на месту трећег става, компонована 1817. године, креће се у сродним стилским координатама и посеже за сличним техничко-формалним решењима као и Вајсеов завршни опус. Герсонова склоност ка синкопираним ритмичким обрасцима чини ову партитуру енергичном, док такође проналазимо експерименте у оркестрацији, односно идиосинкратичној употреби дувачких инструмента. Посебно плени сам почетак дела, који се развија из сола хорне.
Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић
Коментари