Мајстори барока – Томазо Пеголоти

Томазо Доменико Пеголоти рођен је 1666. године у италијанском градићу Скандијано, у близини Модене, у породици бележника. Томазов отац, Ливио Пеголоти, је поред свог примарног посла био активан и као хоровођа у локалној цркви. По његовом савету је млади Томазо најпре отишао на студије музике, а потом и права, са одличним резултатима у обе делатности. Временом је остварио блиставу правну каријеру која му је омогућила и добијање племићке титуле. Поред свог правничког ангажмана, Пеголоти се бавио и писањем књига и компоновањем музике. Сачувана је његова обимна књига о историји места одакле је потекао, док се најзначајнијим делом сматра његова једина збирка композиција под називом Trattamenti armonici da camera за соло виолину и виолончело, из 1698. године. Ова остварења Пеголоти је посветио принцу Форесту д’Естеу, који је те године постао маркиз од Скандијана, и у службу примио Пеголотија на место канцелара и заменика секретара, којег је описивао као „најскромнијег и најоданијег слугу”. 

У рукописима се могу наћи и подаци да је Пеголоти желео да напише и другу збирку композиција, и да ју је већ осмислио и кренуо да ради на њој, али се у томе испречио политички сукоб везан за једно од његових најважнијих правних дела – Судијска поглавља о провизијама града Скандијана из 1713. године, који га је зауставио у том науму. 

Колекција трио соната Trattamenti armonici садржи 12 четвороставачних композиција, од којих је прва соната да кијеза, док су остале у форми сонате да камера. Први ставови су у спором темпу, други су у брзом, у алтернацији између каприча и балета који су потом, осим у првој сонати, праћени са два плесна става. Оно што је занимљиво је да је деоница виолончела готово равноправна са деоницом виолине, те се може помислити да су остварења замишљена и као дуа. Такође, ове сонате својим пасажима и брзим кретањима од високог ка ниском регистру, и обрнуто, за интерпретаторе представљају прави извођачки изазов.

Ауторка: Саша Тошковић.