Музеј звука – Миса „Maria zart” Јакоба Обрехта

Обрехтова миса Милосрдна Марија је једна од најдужих ренесансних миса, са укупним трајањем око шездесет минута. Ова монументална композиција је до настанка Бетовенове Мисе солемнис била најдуже дело у овом жанру, а сачувана је у само једном штампаном примерку у Базелу. Обрехтов биограф, Роб Вегман, назвао ју је „сфингом међу мисама”, јер представља изузетак у Обретховом опусу од тридесетак сачуваних миса. Чак и околности њеног настанка нису сасвим јасне – једна од хипотеза је да је написана на двору Цара Максимилијана I у Инзбруку и то као царева молба Господу за излечење од сифилиса. Миса је заснована на духовној песми Maria zart, von adler art – Милосрдна Марија, од племенитог рода која потиче са југа Немачке, а чија једноставност је сушта супротност комплексном ткању које од ње гради Јакоб Обрехт.

Руководилац ансамбла Капела Пратензис, Стратон Бул, описао ју је као „маратон, како за извођаче, тако и за слушаоце”. Поред тога, необичан је и начин на који Обрехт користи четири гласа – они често певају у екстремним регистрима и са великим скоковима, али је додатно захтеван начин на који композитор обликује мелодијске линије, у којима се појављују понављања и имитација изнад држаних тонова, на начин који подсећа на третман инструменталне музике. Управо ова карактеристика рада са материјалом, као и изузетна дужина иницијалног модела за парафразу (мелодије „Милосрдна Марија” која траје чак тридест два такта), доприносе импресивним димензијама дела. Током пет ставова мисног ординаријума, делови ове мелодије се понављају небројено пута, а једини тренутак када је Обрехт цитира у потпуности, без прекида је на самом завршетку дела, у сопранској деоници у ставу Agnus dei.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић