Олег Аронсон: Ненасиље и немоћ (2)

У тексту се разматра ненасиље као историјски феномен који је изгубио своју актуелност као облик политичког деловања. Међу разлозима који су допринели гашењу политике ненасиља наводе се немогућност потпуног раздвајања насиља и ненасиља, као и неизбежност жртава и патње, које и праксу ненасиља воде према позитивном политичком резутату. Олег Аронсон тврди да су управо неуспеси политичке праксе ненасиља последњих година омогућили да се разуме шта се изменило у политици и како је она научила да угуши ненасилни протест. Инструмент политичке моћи, са којим ненасилан протест не може да се носи, јесте тортура. Фактичка легализација мучења нема за свој циљ декларативну борбу за безбедност државе, већ стварање режима изолације и страха, те ометање онога што је неопходно за ненасилан протест – солидарности. Ова ситуација се може превазићи поновним разматрањем основа ненасилног отпора, показујући да је он део политичке борбе за права, а самим тим и део света политичког насиља. Међутим, ситуација кризе открива другачији извор ненасиља – слободу, и то не као апстракцију, него као импулс револуционарне солидарности. Таква слобода је политички немоћна и ништа у природи јој није аналогно, али се управо она појављује као главна претња нормализујућој моћи и као најважнија мета тортуре, што указује на место зла у свету, будући да је његово религиозно разумевање изгубљено, закључује аутор.

Текст је изворно објављен крајем 2023. године у 184. броју часописа Новое литературное обозрение и део је тeмата „Филозофија (не)насиља”.

Превели с руског Тања Мијовић и Данило Барјактаревић.
Читао је Александар Божовић
Уредници Тања Мијовић и Иван Миленковић.