Оперска сезона Еурорадија 2023/2024

Гаспарe Спонтини: Весталка

Репродукујемо дело које је извршило велики утицај на развој романтичарске опере на француском језику – Весталку Гаспара Спонтинија. Снимак је забележен на представи одржаној 19. јуна ове године у опери Бастиља у Паризу. У насловној улози, као Јулија, млада весталка, наступа Елза ван дер Хевер. Римски генерал Лициније је Мајкл Спајерс, Ев-Мод Ибо тумачи улогу Велике весталке, Жан Титжан је Великосвештеник, Жилијен Бер је Цина, вођа легионара, Флоран Мбиа је предводник Харуспика. Хором и оркестром Париске опере диригује Бертран де Били.

Јулија, свештеница у храму богиње Весте, је растрзана између завета на честитост и љубави према римском генералу Лицинију. Дело је написано за време Првог француског царства и посвећено је Жозефини, супрузи Наполеона, те поседује више политичких алузија на тадашњег француског цара. Спонтинијевој партитури су се дивили многи, укључујући и Берлиоза, посебно због изузетно раскошног оркестарског писма и уздржаног вокалног израза. Снимак који ћете чути у емисији представља прву обнову овог дела у Париској опери после 150 година.

Весталка је иначе премијерно изведена 1807. године и данас се сматра кључном за настанак ’велике опере’, тог стожерног жанра француске опере у XIX веку. Како то каже музиколог Срђан Атанасовски, овде је реч „о сусрету француске лирске трагедије и италијанског белканта, остварењу које плени пуним оркестарским звуком и богатом хармонском палетом, али и о делу нових димензија, које укључује раскошне сцене процесија, испуњене химнама, маршевима и балетским дивертисманима”.

Иако је до премијере дошло тек директном интервенцијом тадашње француске царице Жозефине, Наполеонове супруге, дело је доживело велики успех и то не само у Француској. Наиме, између 1789. и 1826. године ово је била једина француска опера која је доживела међународни успех. У самој Париској опери, Весталка је до 1830. године изведена чак 200 пута, а извођена је и у другим оперским кућама све до половине XIX века. У наредном столећу, обнављана је спорадично, а главну улогу су певале велике диве попут Розе Понселе, Лејле Генџер, Монсерат Кабаје, Раине Кабајванске. Треба истаћи и наступ Марије Калас у овој улози, поводом 180. годишњице опере у Миланској скали, када је као оперски режисер дебитовао Лукино Висконти.

Уредница Ксенија Стевановић