Грамофонија – Друга симфонија Ралфа Вона Вилијамса

Ова плоча илуструје турбулентан период трке за што бољи квалитет плоча по што нижој цени у којој су многе компаније учествовале али су само ретке успеле да преживе. Наиме, британски Пај рекордс је од средине педесетих година настојао да се аквизицијама мањих кућа и пословањем са медијима што боље позиционира на тржишту, нудећи љубитељима класичне музике квалитетна издања за једну гвинеју у оквиру историмене серије. Иако је у Британији гвинеја изашла из употребе у 19. веку, цене робе, нарочито луксузне, трговци су често изражавали у гвинејама јер су се чиниле мањим. Заправо је гвинеја била мало вреднија од фунте те су трговци били на добитку када се цена изрази у фунтама. Пај рекордс је био део ове трговачке праксе, те је плоча коју вечерас слушате објављена у оквиру едиције Златна гвинеја, у којој су по веома приступачној цени продавана изузетна извођења са чувеним уметницима, што су чланови Хале оркестра са Барбиролијем несумњиво били. Са друге стране Атлантика је исти снимак објавила компанија Вангард рекордс коју су крајем четрдесетих година основала два брата Симор и Мејнард Соломон. Након иницијалног успеха и вишеструког увећања вредности компаније, они су средином педесетих година покренули едицију која се најпре звала „Плоче за демонстрацију”, у којој су показивали своје капацитете да врхунске снимке продају на веома јефтиним винилима. Како је серија иницијално била успешна, промењено јој је име у „Класика за сваког човека” и у оквиру ње је објављено много вредних снимака, укључујући и овај који вечерас емитујемо. Вангард је покушао да своја издања дистрибуира у Европи, док је Пај отворио подружницу у Сједињеним Америчким Државама средином шездесетих година, али ће до краја следеће деценије обе компаније бити на продају и прећи у власништво већих корпорација уз промене облика постојања на тржишту.

Хале оркестар важи за најстарији активни професионални оркестар у Великој Британији. Основао га је Чарлс Хале 1857. године, а у његовој дугој историји многи чувени диригенти су руководили овим ансамблом. Од 1899. године се на његовом челу налазио Ханс Рихтер, те је у међуратном периоду ансамбл стекао широку популарност и био веома активан на британској сцени оркестарске музике. У периоду око Другог светског рата је активност била веома скромна, те оркестар повремено одржава наступе у Британији све до доласка Џона Барбиролија 1943. године који овај састав трансформише у модеран ансамбл, започињући интернационалну каријеру и веома разгранату дискографску активност чији је исход више десетина издања објављених током педесетих и шездесетих година.

Аутор Милан Милојковић
Уредница Сања Куњадић