Антологија српске музике – Дела Јосипа Славенског

По рођењу Хрват који је прихватио српско православље, по опредељењу Југословен који је чак променио име у „Славенски” да би исповедао своју љубав према целом Балкану, страствени астроном и ватрени поборник права радничке класе, овај аутор био је вероватно најсложенија и најфасцинантнија фигура у историји југословенске музике.

Рођен је као Јосип Штолцер 1895. године у Међимурју, које је тада још било под влашћу Аустроугарске, а богати фолклор овог краја био је основа за његове прве часове музике и пратио га је током целог живота. Започео је студије музике у Будимпешти код Золтана Кодаја и Беле Бартока, али су оне прекинуте избијањем Првог светског рата, те их је довршио тек касније у Прагу. Године 1924. прелази у Београд, нову престоницу новоосноване Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, да предаје у музичкој школи, а касније и на Музичкој академији.

Једно од његових најамбициознијих дела, „Балканофонија”, изведено је више од осамдесет пута у Европи и Сједињеним Америчким Државама, а у Берлину га је 1927. представила Берлинска филхармонија под управом Ериха Клајбера. Његова музика извођена је и у Донауешингену, чиме је Славенски постао први југословенски композитор 20. века који је постао међународно познат. Био је један од оснивача Међународног друштва за савремену музику и један од првих који је компоновао за електронске инструменте – Бозанкеов енхармонијум и траутонијум – јер је веровао да ови нови инструменти и нетемперовани, природни тонски системи пружају бескрајне могућности. Био је и страствени астроном који се дивио звездама не само због њихове лепоте и математичког савршенства њихових орбита, већ и зато што га је занимала астроакустика и начин на који људима може донети савршенство универзума. Из тог разлога, он је описан као човек који „стоји са ногама дубоко у земљи, али са главом високо на небу, која сеже према звездама”.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић