Летње оперске позорнице

Станислав Моњушко: Страшни двор

Емитујемо снимак опере „Страшни двор” Станислава Моњушка, који је забележен 25. августа у оквиру Међународног фестивала Шопен и његова Европа у Варшави. Главне улоге тумаче: Тенор Петр Некоранец као Стефан, бас Кшиштоф Бончик као Збигњев, док је Чешњикова мецосопран Агњешка Рехлис. Мјечник је Артур Рућињски. Улога Хане поверена је Карен Гардеазабал, док је Јадвига Агата Шмит. Дамазија изводи Кристијан Адам, Сколуба је Рафал Сивек, док је Маћеј – Маријуш Годјевски. Хором опере Подласке области и ансамблом Еуропа Галанте диригује Фабио Бјонди.

Страшни двор је премијерно изведен у Великом театру у Варшави 28. септембра 1865. године. Либрето је написао Јан Хенћињски, на основу приче из збирке Старе легенде и слике Казимјежа Војцицког. Ова опера одмах је наишла на одличан пријем публике, али и на жестоку реакцију руских цензора који су је због њене патриотске потке забранили после само три извођења, да би поново била постављена у Варшави тек 1914. године. Стручњаци данас сматрају оперу Страшни двор ремек-делом Станисалава Моњушка која плени балансом разноликих утицаја, добрим складом комичних и драматских епизода, идиличним приказом живота пољских властелина, као и маштовитом употребом хармонија, традиционалних ритмова и мелодијских деоница.

У историји пољске опере Страшни двор Станисалава Моњушка има слично место, родоначелника жанра, какво има и Сметанина Продана невеста у оквирима чешке националне школе. Данас је то једна од најпопуларнијих пољских опера, која има пуно потенцијала да нађе своје место и на светским позорницама, пре свега због инвентивног коришћења италијанских и француских оперских модела, те елемената пољске националне традиције.

Сама прича се бави идеализованим животом на пољском селу, на имањима властелина, међу којима влада код части, јунаштва и патриотске дужности, али који такође теже за једноставнијим, породичним животом и љубављу. Цео заплет се одвија око покушаја двојице браће нежења Збигњева и Стефана, да нађу праве жене за себе, а не да поклекну пред сплеткама своје тетке Чешњикове. Они то и проналазе у сестрама Хани и Јадвиги, ћеркама властелина Мјечника. Али тада се проноси гласина да је замак у којем оне живе уклет...

Уредница Ксенија Стевановић