Жене у музици

Поред тога што се бави педагошким радом на Универзитету Северна Ајова, Макендлесова већ годинама предано промовише и изводи дела композиторки из различитих епоха музичке историје, како би мотивисала друге извођаче да их свирају, али инспирисала савремене ауторке да пишу дела за кларинет. Вечерас ћемо чути остварења три савремене композиторке – Терезе Мартин, Шуламит Ран и Тони Олсон – која су обједињена на другом албуму који је Аманда Макендлес објавила за издавачку кућу Марк Мастерс 2019. године.

Америчка ауторка Тереза Мартин, рођена 1979. године, основне и мастер студије композиције и кларинета похађала је на Универзитетима у Мичигену и Аризони. На међународној сцени позната је као композиторка енергичне, мелодичне и ритмички прегнантне музике, која инспирацију налази у књижевности, сликарству, природи, али и у личним искуствима. Њен опус обухвата дела за камерне и велике ансамбле, као и композиције за кларинет, извођене на концертима, фестивалима и трибинама композитора у Канади, Енглеској, Белгији, Италији, Шведској, Шпанији, Кини и на Тајвану. Овенчана је признањем Форума америчких композитора, наградом на такмичењу које носи име Мортона Гулда и другим признањима.

На почетку емисије слушаћемо остварење из 2006. године, названо Грифон, које алудира на митско чудовиште са телом лава и главом, крилима и канџама орла. Чувар гробова и ризница, грифон је био чест декоративни мотив у Старом веку и ренесанси. Композиторка је посебно нагласила да је у току компоновања замишљала „величанствено створење које поседује магичну и заводљиву ауру, како поносно стоји на литицама океана. Иако дивље и темпераментне нарави, грифон понекад може бити изненађујуће миран и нежан”. Након тога следи композиција Разгледнице из Белгије из 2013. године у којој је композиторка дочарала своје утиске и сећања на боравак у Остендеу, на белгијској Академији за кларинет. О њеним позитивним импресијама говоре и називи ставова дела: Белгијска гостољубивост, Кулинарске ђаконије и Авантуре у Брижу.

Тереза Мартин је за остварење названо Светлост и сенке из 2012. године инспирацију пронашла у Гетеовом делу Теорија боја – трактату о природи, функцији и психологији боја из 1810. године. Иако није имало посебан научни значај, ово Гетеово остварење било је инспиративно за уметнике и филозофе у 19. веку. За разлику од многих савременика, славни немачки мислилац је таму доживљавао у корелацији са светлошћу, а према њему, боја је настала из интеракције светлости и сенке. Композиторка ову интеракцију музички приказује кроз честе промене регистра и динамике, док је интеракцију таме и светлости дочарала контрастним односима: брзим и спорим сегментима, као и дијатонским пасажима наспрам хроматских.

Композиција За глумца: Монолог за кларинет у А дуру Шуламит Ран написана је 1978. године. Ова израелско-америчка композиторка је 1990. године добила Пулицерову награду за музику за своју Симфонију. Критичари њену музику описују речима да је „убедљива, не само због занимљивог и често емотивног садржаја, већ и због интелигентног и веома јасног композиторског писма”. Њен обиман опус укључује дела за оркестар, камерне саставе, соло песме, као и опере, међу којима посебно место припада опери о Ани Франк, која је премијерно представљена 2023. године.

О делу За глумца: Монолог за кларинет у А дуру Шуламит Ран је истакла следеће: „Инспирацију дугујем личном етосу са којим се кларинет повезује у мом уму. За мене овај инструмент у својој савременој употреби сугерише невероватан опсег покрета, динамике и емоција”. Композиторка овим делом од интерпретатора тражи да преузме улогу „виртуозног глумца” који музичким средствима изводи одређен облик ‘монодраме без речи‘.

Емисију ће заокружити остварење Параклет Тони Олсон. Дела ове савремене канадске композиторке критичари описују као тајновита и загонетна, а она инспирацију проналази у политици, духовности, свету природе, као и у односима са музичарима за које пише. Њен опус садржи остварења за соло инструменте, вокална дела, композиције за различите камерне ансамбле, хорове, као и сценску музику.

Композиција Параклет настала је 2013. године, а дело је, према композиторкиним речима, писала како би извођачу и слушаоцима пружила одређени вид катарзе. Први став представља портрет конфузије и шока који особа осећа након што прими тешке вести, док други доноси визију душе која је пронашла мир након губитка.

Уредница Ирина Максимовић Шашић