Пери Андерсон: Стандард цивилизације (1)

Аутор текста истиче да се Лисјен Февр 1929. године прихватио првог систематичног разматрања еволуције значења појма „цивилизација” – од сингуларног идеала у једнини, чију је појаву сместио у трећу четвртину 18. столећа, до плуралне чињенице коју је поставио на крај Наполеонове епохе. Своја последња предавања током 1944. и 1945. године посветио је теми „Европа – настанак цивилизације” да би наредне године у наслову самог часописа Анали, речима „економије и друштва” додао и реч цивилизације. Уочи своје смрти, написао је оштру примедбу у којој се сложио са колегом који је одбацио чувену мисао Пола Валерија да је ова цивилизација сада схватила да је смртна: „Заправо, нису цивилизације те које су смртне. Струја цивилизације одолева свим пролазним помрачењима... Са тиме се, деценију касније, сложио и Фернан Бродел: „Када је Валери изјавио ’Цивилизације, знамо да сте смртне’, сигурно је претеривао. Годишња доба историје узрокују да цвеће и плодови опадају, али стабло остаје. У најмању руку, много га је теже убити”.

Колико се Броделово уверење – да употреба термина у једнини више нема велики значај – показало оправданим, пита се на почетку овог рада Пери Андерсон, сматрајући да један од начина да се приступи овом питању може да буде анализа области у којем је „цивилизација” историјски била добро видљива, а то је, наиме, међународно право.

Текст, преузет из септембарског броја часописа New Left Review за 2023. годину, превео је Михаел Антоловић.

Чита Александар Божовић.
Уредница Оливера Нушић.