Грамофонија – Симфоније Јозефа Хајдна

Бележење Хајднових симфонија крајем шездесетих година прошлог века ће се испоставити као последња сниматељска сесија у Северанс дворани за Џорџа Села и оркестар из Кливленда који је учинио славним. Већина снимака насталих овом приликом ће бити објављена након Селове изненадне смрти на концерту 1970. године, као сведочанство о мајсторству овог диригента и његове способности да држи под контролом све аспекте рада са оркестром. Наиме, дугогодишња сарадња овог ансамбла са продукцијском кућом Колумбија је започела на Селову иницијативу, како би за своје слабо плаћене чланове ансамбла обезбедио додатне приходе и тако их мотивисао да посвећеније раде. Како је концертна дворана Северанс у Кливленду у којој је оркестар обично наступао била неадекватна за професионалне снимке, Сел је осмислио опсежан пројекат адаптације простора како би сниматељи могли у њему да реализују врхунске записе. Оригинални просценијум, сомотне завесе и теписи су уклоњени, а изнад оркестра је направљена велика дрвена акустична шкољка која је и названа по диригенту – Сел-шел. Како би се поправила рефлексија зидова, они су пуњени песком, а због тога су ’жртвоване’ оргуље које је нова конструкција учинила неприступачним. Без обзира на то, дворана Северанс је са овим променама постала место на којем ће Сел са својим оркестром начинити велики број данас чувених снимака који су готово сви објављени за Колумбију. Међутим, односи са овом кућом нису били идилични, те је током снимања Хајднових симфонија дошло до најаве прекида сарадње након истека уговора 1971. године. Селова изненадна смрт је пореметила даље планове, а Колумбија и касније Сони су до данас задржали снимке из Кливленда у свом каталогу.

Селови последњи снимци Хајднових симфонија укључују сва дела настала током прве Хајднове посете Лондону, али су на плочама објављивани појединачно. Најпре су објављене Симфоније број 93 и 94, 1968. године, пре Селове смрти. Неколико месеци након трагичног догађаја је представљена плоча са 95. и 96. симфонијом, и напослетку, плоча коју вечерас емитујемо. Касније је уследило неколико појединачних реиздања, док су током осамдесетих и деведесетих година ови снимци најчешће били део бокс сетова који су укључивали како све интерпретације Хајднових симфонија, тако и сабрана дела оркестра из Кливленда одабрана тако да илуструју најзначајније периоде у њиховом раду. Једно такво двоструко издање је Сони представио 2010. године, са ремастерованим снимцима који верно преносе једиствени тонски квалитет Селовог оркестра и дворане коју је креирао.

Аутор Милан Милојковић
Уредница Сања Куњадић