Жене у музици – Пеги Стјуарт Кулиџ

Представићемо Пеги Стјуарт Кулиџ, једну од првих америчких композиторки која је остварила LP снимак својих симфонијских дела и прву Американку која је 1970. године одржала ауторски концерт у тадашњем Совјетском Савезу. Емисију ће испунити дела настајала у периоду од 1965. до 1971. године: Рапсодија за харфу и оркестар, Спиритуали на сунцу и у сенци, Пионирски плесови, Плава планета, као и двоставачна свита Јесен у Новој Енглеској. Слушаћете снимке које су забележили диригент Зигфрид Ландау и чланови Симфонијског оркестра Вестфалије из Реклингхаузена, а које је објавила издавачка кућа VoxBox 1996. године.

Како истичу музиколози, композициони стил Пеги Стјуарт Кулиџ и њено мајсторство оркестрирања и обликовања мелодија сврставају је међу истакнуте ауторе америчке музике као што су Арон Копланд и Џорџ Гершвин. Рођена је 19. јула 1913, а прве подуке на клавиру добила је у петој години, да би већ у деветој написала и прву композицију. Поред часова клавира које је похађала код Хајнриха Гебхарда, који је био професор и Ленарду Бернстајну и Алану Хованесу, дар за музику одвео ју је на амерички Конзерваторијум Нове Енглеске, где је студирала у класи Квинсија Портера. Иако је њена првобитна жеља била да постане концертна пијанисткиња, те је своја рана дела посветила управо овом инструменту, већ 1937. компоновала је музику за балет Напукли лед, који је уједно и прво дело овог жанра намењено уметничком клизању. Усавршивши технике оркестрације, композиторски фокус усмерила је на писање остварења попут композиције Ноћна пена, симфонијете Острво, рапсодије за клавир и оркестар назване Сумрак у граду и других, а занимљиво је истаћи да су их премијерно извели чланови ансамбла Boston Pops, специјализованог за ’лагану’ класичну и популарну музику.

Током Другог светског рата била је активна у програмима подршке рањеним војницима, а радила је и као асистенткиња Женског симфонијског оркестра из Бостона. По окончању рата преселила се у Њујорк, где је 1952. године ступила у брак са писцем Џозефом Кулиџом, на чије је текстове дечјих прича компоновала музику.

У опусу Пеги Стјуарт Кулиџ, између осталих дела, налази се једна филмска партитура, неколико сценских остварења и соло песме које је компоновала на стихове америчких аутора. Шездесетих година прошлог века своја дела је представљала у Бечу, Будимпешти и Варшави, где је наступала и као пијанисткиња. Као куриозитет из њене биографије издваја се податак да је била блиска пријатељица са Нином Макаровом и Арамом Хачатурјаном. На позив Удружења композитора Совјетског Савеза 1970. године, на чијем је челу тада био Хачатурјан, Пеги Стјуарт Кулиџ је, као прва Американка, одржала ауторски концерт у Москви. Том приликом је награђена и Медаљом за уметност Совјетског Савеза.

Преминула је 7. маја 1981. године, а њени манускрипти и партитуре похрањени су у библиотеци Универзитета Харвард.

Уредница Ирина Максимовић Шашић