Фестивал у Луцерну 2023

Најпре ћете чути композицију Тужно вече Лили Буланже, коју је, као и њен пандан – остварење У пролећно јутро – писала 1917. и 1918. године. Оба дела су настала под утицајем недаћа које је Први светски рат донео њеној родној Француској, а заједно са сестром Нађом Буланже, Лили је организовала бројне хуманитарне догађаје како би се прикупила помоћ за војнике који су напустили каријере музичара како би учествовали у борбама.

Други део концерта испунила је Осма симфонија у це молу Антона Брукнера. Дело, које постоји у две верзије – из 1887. и 1890. године – Брукнер је посветио аустријском цару Францу Јозефу Првом. Премијерно је изведено 1892. године у Бечу, када је Филхармоничарима овог града дириговао Ханс Рихтер, а у публици су, између осталих били и Хуго Волф и Јохан Штраус. Међутим, због своје комплексности и великих интерпретаторских захтева које је Брукнер ставио пред извођаче, дело је само два пута изведено за његовог живота. Америчка премијера је била 1909. године, док је публика у Лондону Брукнерову Осму симфонију први пут чула тек 1929. године.

Након једне деценије, 1939. године, аустријски музиколог Роберт Хас објавио је критичко издање Брукнерове Осме симфоније, а у свом раду користио је композиторов манускрипт из 1890, али и поједине одломке из прве верзије дела које је Брукнер изменио или изоставио у потоњој партитури из 1890. Иако су мишљења музиколога подељена по питању Хасове верзије Брукнерове Осме симфоније, дело је постало популарно међу диригентима, па су га често изводили Херберт Карајан, Бернард Хаитинк и Гинтер Ванд. Један од истакнутих интерпретатора Брукнерове музике, диригент Георг Тинтнер, нагласио је да је верзија Роберта Хаса заправо најбоље издање Осме симфоније, а самог Хаса означио као изузетног познаваоца Брукнеровог опуса.

Уредница Ирина Максимовић Шашић