субота, 09.03.2024, 20:02 -> 14:11
štampajОперска сезона 2023–2024
Хенри Персл: Вилинска краљица
Емитујемо снимак семи-опере „Вилинска краљица” Хенрија Персла који је забележен 6. јануара ове године на полуинсценираном концертном извођењу у Париској филхармонији. Ансамблом Цветне уметности дириговао је Пол Егњу. Солисти су били: Полина Франсиско, сопран, Џорџија Бурашко, Ребека Легет и Жилијет Ме, мецосопрани, Иља Аксионов и Родриго Карето, тенори, Хјуго Херман-Вилсон, баритон и Бењамин Шилперорт, бас-баритон, полазници Академије Jardin des Voix за 2023. годину. Чућете и звуке које производе плесачи трупе Компањи Кефиг, иза које стоји један од најтраженијих кореографа Француске – Мурад Мерзуки. Овај уметник, произишао са хип-хоп сцене деведесетих година, је заинтересован за развијање до сада неуобичајених форми концертног извођења, које нарушавају елитистички приступ класичној музици, спајајући је са популарним формама плеса и експресивности.
Вилинска краљица је трећа семи-опера, односно на енглеском маска, коју је Персл компоновао за Уједињену компанију Краљевског позоришта. То је била најраскошнија представа те деценије у Лондону и коштала је тадашњих 3000 фунти што је била изузетно велика новчана сума. Иако су „Двор и Град” били задовољни – како је записано у једном извештају савременика – ово је било једно од ретких остварења овог типа које је имало финансијске губитке. Године 1693, Персл је ревидирао и допунио оригиналну партитуру, коју музиколози данас сматрају његовим најуспелијим делом. Ипак, било је критичара који су осудили Перслову маску као скрнављење Шекспирове комедије Сан летње ноћи. Аутор нових стихова адаптације је остао непознат – уколико је уопште реч о само једној особи – али се претпоставља да је то био Томас Бетертон, глумац и менаджер Уједињене компаније, Перслов сарадник и надзорник свих семи-опера до 1694. године.
После композиторове смрти 1695, Краљевско позориште је изгубило партитуру Вилинске краљице, а 1701. године дало је оглас у новинама у којима нуди награду ономе ко је пронађе. Делимични аутограф партитуре је пронађен тек на почетку XX века у библиотеци Краљевске музичке академије.
Сам заплет опере представља, као што смо напоменули, слободну адаптацију Шекспировог комада Сан летње ноћи. У срцу радње су три љубавне згоде: она између Титаније, вилинске краљице и њеног мужа Оберона, друга између два пара атинских љубавника – Лисандра, Хелене, Деметрија и Хермије, као и трећа, комична верзија, приче о Пираму и Тизби. Перслово дело поседује предивне музичке пасаже, као и самосвојне ликове Ноћи, мистерије, тајне и сна.
Трансформација Шекспировог комада Сан летње ноћи у музичко-сценско дело је успешно изведена. Како би се направио простор за четири Перслове маске, велики делови оригиналног текста су избачени, као и споредни ликови Хиполите и Филострата. Остатак стихова је промењен, језик је модернизован, а посебно су измењени делови који би публици 1692. године звучали чудно и неразумљиво. Персл и његов сарадник су одлучили да музику сместе у јасно омеђене маске које нису директно повезане са радњом већ о догађајима говоре на метафоричан начин. Маска о сну у другом чину припрема Титанијин сан, маска у трећем чину је посвећена Ботому, док на самом почетку упознајемо главне ликове, који одлазе у шуму, где царује вилинска краљица Титанија, а присуствујемо и веселом подругивању пијанцу. Маска четвртог чина симболизује помирење Оберона и Титаније, а красе је низ плесова у част Обероновог рођендана, као слављење промена годишњих доба и хармоније које ове промене доносе. Пета маска о Химену односи се на потврду брачних завета. Порука дела гласи: срећа и љубав су увек обећани љубавницима, а на њима је да их и заслуже.
Уредница Ксенија Стевановић
Коментари