Антологија српске музике

Андрија Галун, рођен је 1945. године у Београду, а током четири деценије дуге каријере, постигао је значајна достигнућа на различитим уметничким пољима, увек негујући високе извођачке и академско-теоријске стандарде. Композицију је студирао на Факултету музичке уметности у класи Станојла Рајичића, док је оргуље, за које се заинтересовао још у раној младости, учио код професора Вињанелија у Венецији и Ђерманија у Сијени. По дипломирању, 1967, постаје наставник теоретских предмета у Музичкој школи „Мокрањац” у Београду, а 1972. године прелази на Катедру за теоријске предмете Факултета музичке уметности. Од 1981. постаје професор ноовоотвореног предмета – оргуље – на овој институцији, а десет година касније, Андрија Галун оснива оргуљску класу и на Академији уметности у Новом Саду. У свом теоријском раду бавио се питањима полифоније, контрапункта, а нарочито хармонским језиком Оливијеа Месијана.

Као композитор за собом је оставио значајан ауторски опус на пољу оркестарске, камерне и солистичке инструменталне музике. Критика је његов ауторски опус окарактерисала као савемен, у којем је приметна доминација „драмског импулса и интуитивне спонтаности”, без залажења у авангардне експерименте. Свакако његово писмо карактерише јак полифони гест, контрапунктско вођење оркестарских деоница, као и склоност ка динамичким контрастима и грађењу равни снажног енергетског набоја. Ове каракеристике илустурије Галунова Музика 68 за коју је добио Награду „Стеван Христић”.

Напоменимо да је Галун током свог живота нарочито неговао и подстицао стваралаштво српских композитора за оргуље и концертно изводио дела Дејана Деспића, Властимира Трајковића ,Вука Куленовић. Такође, основао је Удружење љубитеља оргуљске музике „Арс Органи” и први Фестивал оргуљске музике, а такође се неуморно бринуо о оргуљама у Дому синдиката, које је заједно са Мајом Смиљанић-Радић успео да упише као национално добро у Заводу за заштиту споменика, иако од 1998. године нису у употреби. Андрија Галун је преминуо у Београду, 2004. године.

Уредница Ксенија Стевановић.