Владимир Малахов: Превртљивости мултикултурализма (2)

У тексту који емитујемо аутор истражује однос према културној хетерогености савремених друштава у политичком и академском дискурсу либералних демократија. Интерпретирајући процес напуштања императива културне хомогености нација, он прати настанак пројекта и идеала „мултикултурног друштва” као оптималног средства интеграције етно-културне хетерогености помоћу кога се не афирмишу само индивидуално-грађанска, већ и колективна права различитих мањинских група. Упркос теоријској иновативности и популарности, у сфери практичне политике одбацивање „асимилационизма” у корист „мултикултуралности” је имало, према оцени Малахова, претежно реторичку функцију. Разочарење пројектом мултикултурализма које је уследило није резултовало повратком старе политике асимилације, већ идејом „грађанске интеграције” која ће у форми „интеркултурализма” уважавати и афирмисати културне различитости. Међутим, подршка културним различитостима и партикуларним, мањинским идентитетима праћена је неолибералном политиком која у дерегулацији тржишта види решење проблема социјалне интеграције. Стога се реторика „различитости” у очима већине грађана поистовећује са равнодушношћу „либералних елита” према проблему социјалне неједнакости. Владимир Малахов сматра да њихово незадовољство успешно користе десни популистички покрети који – позивајући се на интересе „обичног човека” и одбацујући реторику и теоријски оквир у којима централно место има категорија „различитости” – теже етно-културној хомогенизацији већинског становништва које се осећа угрожено масовним миграцијама и признавањем права (културних, етничких, религиозних и сексуалних) мањина. Не доводећи у питање аналитички и политички потенцијал категорије „различитости”, аутор упозорава да се њена вредност не сме заснивати на потискивању и занемаривању вредности једнакости.

Текст је преузет из књиге Политика различитости: културни плурализам и идентитет која је објављена у Москви крајем 2023. године. 

Владимир Малахов (1958) је директор „Центра за теоријску и примењену политикологију” руског Института друштвених наука и професор Факултета политичких наука на Московској високој школи социјалних и економских наука. Област његових истраживачких интересовања обухвата теорије национализма и расизма, проблеме миграција и теорије колективних идентитета. Аутор је бројних студија и књига, а најзначајније су: Културне разлике и политичке границе у епохи глобалних миграција (2014); Интеграција миграната. Концепције и пракса (2015); Дискретни шарм расизма (2002), те уџбеници: Национализам као политичка идеологија (2004) и Држава у усовима глобализације (2005).  

Текст чита Александар Божовић.
Уредница Оливера Нушић.