Камерни концерт

У тренутку када су француски композитори били заинтересовани претежно за оперу, Сен-Санс се готово једини залагао за жанр камерне музике коју су тада његови савременици сматрали германским наслеђем. Иако познат по оркестарским делима и концертима, Сен Санс је значајан део опуса посветио камерној музици, стварајући сонате, клавирска трија, клавирске и гудачке квартете.

Клавирски трио број 1 у Еф дуру опус 18 из 1863. године је најаније Сен Сансово камерно дело које се данас редовно изводи, а претпоставља се да је његов настанак био инспирисан композиторовим боравком на Пиринејима. О овом делу, чији ставови носе ознаке Алегро виваче, Анданте, Скерцо-Престо и Алегро, критичар и научник, Емил Бауман рекао је да је „један од најнадахнутијих тренутака Сен Сансове младости...”.

У другом делу емисије представићемо Клавирски трио број 2 у е молу опус 92 Камија Сен-Санса. Током двадесет осам година које су делиле Сен-Сансов први и други клавирски трио, свет музике се веома променио, као и композиторов однос према њему. Током 60-их година 19. века био је млад композитор и виртуоз који је постизао успехе супростављајући се нормама тог доба, док је 90-их година 19. века постао конзервативна и изолована личност. О трију број 2 на којем је дуго и напорно радио, композитор је свом пријатељу написао: ,,Радим тихо на трију за који се надам да ће довести до очаја све оне који имају довољно несреће да га чују”.

Ауторка емисије Тамара Симовић