Ђовани Батиста Чири и композитори-виолончелисти

Ђовани Батиста Чири, рођен 1. октобра 1724. године у Форлију, прве подуке у музици имао је са тринаест година старијим братом Игнацијом, оргуљашем катедрале у њиховом родном граду. Иако примљен у свештенички чин, Чири се одлучио за каријеру професионалног музичара, и то најпре као композитор и виолончелиста при катедрали у Болоњи, а затим као путујући виртуоз. Највећи успех остварио је у Лондону, где је живео од 1764. године. На почетку вечерашње емисије чућете прва два троставачна концерта за виолончело из Чиријевог опуса 14 који је објавио у енглеској престоници 1780. године: Концерт број 1 у А-дуру, са менуетом на месту финалног става, те Концерт број 2 у Ге-дуру, који се завршава рондом. Ови концерти издвајају се богатством музичке инвенције и вештим балансом између виртуозних наступа солисте с једне и камерних, интроспективних епизода с друге стране, при чему потоње у први план постављају богати тембр самог инструмента. 

Салваторе Ланцети, вероватно рођен око 1710, убраја се, заједно са Ђованијем Батистом Чиријем, у италијанске виолончелисте-композиторе који су део своје каријере градили у Лондону. Након образовања на конзерваторијумима у родном Напуљу, Ланцети је био у служби дворова у Луки и Торину, а такође је путовао широм Европе. У Лондону је живео од касних тридесетих година 18. века до око 1754. године, а у енглеској престоници је и објавио највећи број својих композиција. У наставку емисије чућете избор из његовог опуса „соната у лаком и елегантном стилу”, које одликује јасан галантни идиом и невелики технички захтеви. У стандардној троставачној форми, приметан је Ланцетијев напор да обезбеди разноврсност карактера, те је тако лагани став у трећој сонати у форми чаконе, док је лагани став четврте сонате caccia, односно приказ лова.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић