Андреј Прокофјев: Етички аспекти рецензирања научних часописа (2)

Будући да је објављивање у научним часописима у последњим деценијама постало најважније средство у обликовању научне агенде и, истовремено, најбитнији инструмент за процењивање резултата научног рада, усклађивање процеса рецензирања са етичким стандардима је неизоставан услов за просперитет академске заједнице. Ни универзитети ни научне организације не могу да оствaрују своју мисију ако се селекција радова достојних за публиковање у научним часописима не врши на основу процедура и критеријума који доприносе производњи знања. Једном од таквих процедура Андреј Прокофјев сматра и то да рецензирање рукописа врше компетентни истраживачи. У вези с тим, аутор чланка се бави проблемом мотивације рецензената. Он доводи у питање тезу Џефрија Оверала да те мотивације могу произлазити или из чистог алтруизма или из прагматичко-економске рационалности, те да приклањање другом мотиву чини неизбежним да се рецензирање утемељи на новчаној исплативости. Аутор сматра да су доминантни и, при томе, оптимални мотиви рецензената, који се разикују и од чистог алтруизма и од каријерног прагматизма, мотиви академског позива и академског грађанства (трећи део академске етике, уз наставу и истраживање). Без сумње да рад рецензената треба да буде награђен, изгледа да етичка основа ове делатности треба да превлада над економском и правном.

Други аспект рецензирања академских часописа, на који се осврће Прокофјев, јесте питање предности и недостатака анонимног и отвореног рецензирања. Дискусија о овим процедурама, која се распламсала на страницама Часописа академске етике од 2003. до 2008. године, добро одражава опште нормативне основе издавачког процеса. Аутор се придружује мишљењу Анђела Корлета да ове нормативне основе предодређују избор у корист анонимног рецензирања, међутим, аргументи критичара анонимности захтевају успостављање посебног режима делатности рецензената и уредника. Чланак се завршава анализом два документа, који конкретизују и операционализују етику часописних рецензената: „Етичка упутства за рецензенте” (Oдбор за издавачку етику, 2013) и „Бела књига о очувању савесности у издаваштву научних часописа” (Савет научних уредника, 2018).

Превели с руског Тања Мијовић и Данило Барјактаревић.
Читао Александар Божовић.
Уредници циклуса Тања Мијовић и Предраг Шарчевић.