Жене у музици – Мјуријел Херберт

Иако њен опус обухвата и неколико дечјих комада и композиција за виолину и клавир, за живота је била цењена најпре као ауторка соло песама префињених мелодијских линија у које су зналачки уткане структуре и значења самих стихова. Упркос чињеници да се првих деценија XX века кретала у највишим уметничким круговима Лондона и Париза, временом је сећање на њу почео да прекрива заборав. Тек 2000-тих година залагањем Клер Томалин, њене ћерке, истакнуте енглеске новинарке и ауторке биографија Чарлса Дикенса, Томаса Хардија и Џејн Остин, обновљено је интересовање за извођење композиција Мјуријел Херберт. Кућа Linn Records је 2008. године објавила компакт-диск на којем се налази 36 песама из пера ове ауторке, а интерпретирали су их Џејмс Гилкрист, тенор, Ејлиш Тајнан, сопран и Дејвид Овен Норис, клавир. У емисији ћете слушати одабир са овог издања.

Рођена 1897. године у Шефилду, Мјуријел Херберт је одрасла у Ливерпулу где је њена мајка водила црквени хор. Од најранијег детињства имала је подршку да се бави музиком: свирала је клавир, певала и почела да компонује прве соло песме. Међутим, након очеве смрти 1909. породица се суочила са великим материјалним недаћама. Како би јој помогао у формативном периоду живота, породични пријатељ Хју Фари, иначе књижевни критичар Ливерпул Поста, охрабривао ју је да постане концертна пијанисткиња, међутим њена интересовања била су усмерена ка композицији, а посебно музици Дебисија, Равела и Рихарда Штрауса. Прве партитуре Мјуријел Херберт датирају из 1913. године, а реч је о лаким клавирским комадима и песмама које је писала на стихове енглеских аутора у којима је, како истичу музиколози, представила изузетан дар за обликовање мелодија. Пресудан тренутак у току обликовања музичке каријере ове енглеске композиторке био је 1917. године када је добила стипендију за студије на Краљевском музичком колеџу у Лондону. Похађала је часове композиције у класи Чарлса Вилијерса Стенфорда који је младој уметници дао савет да се не води експериментима у музици, већ да фокус усмери на поштовање правила обликовања форме. По успешном завршетку студија, одлучила је да остане у Лондону и буде активна у уметничким круговима. Радила је у девојачкој школи, држала приватне часове, концертирала, а и сама похађала курсеве певања.

Двадесетих година прошлог века упознала је Роџера Квилтера који је гајио велике симпатије према њеним соло песмама и који се лично ангажовао да њена дела буду објављена, код угледних издавача у тадашњем Лондону. Како је тих година заинтересовала за свој рад бројне истакнуте уметнике енглеске музичке сцене, занимљив је податак да је и сам Џон Барбироли извео два њена комада, у транскрипцији за виолончело и клавир, уз топле похвале критичара и публике. Поред тога, важно је истаћи да је на БиБиСијевим таласима Мјуријел Херберт често изводила своја дела, као певачица која себе прати на клавиру, што је посебно интересовало слушаоце.

Године 1928. ступила је у брак са Емилом Делавенеом, француским англицистом и дипломатом, који је младу уметницу представио својим пријатељима у Паризу. Међу њима је био и Џејмс Џојс, који је био импресиониран талентом Мјуријел Херберт и начином на који музиком дочарава стихове, те јој је одмах дао дозволу да може да користи и његове песме. Међутим, у годинама пред и уочи избијања Другог светског рата, када је и њен супруг мобилисан, донела је одлуку да више неће да компонује и посветила се педагошком раду. Преминула је 1. маја 1984. године.

Данас су њени манускрипти похрањени у Британској библиотеци у Лондону.

Уредница Ирина Максимовић Шашић