Ђорђе Христов: Признање и постајање у делу Алeксандра Тишме (1)

Ђорђе Христов, новосадски филозоф, у своме тексту варира једну од средишњих тема Тишмине прозе: шта је то што наш свет, овакав какав је, прожет злом, муком и бесмислом, држи на окупу? Одговор на то питање Христов проналази у филозофији: сам човек држи свет на окупу. Објективни свет, строго узев, није друго до оно што је човек, својом субјективношћу поставио у свет. Аушвиц, опсесивна Тишмина тема, није, напросто, дат, већ га је створио управо човек. Сам човек се, пак, као субјект успоставља само ако га неки други субјект призна као субјекта, али то значи да се субјект учвршћује у свету не само у својој доброти и великодушности, већ, пре свега, у свом злу, нискости и простаклуку. Велики познавалац људске природе, Александар Тишма, био је антрополошки песимиста: није превише веровао у људску доброту јер је, пре свега, није јасно видео. Зло је, међутим, сусретао на сваком кораку. Признати човека, дакле, значи признати и зло које из њега извире. Утолико Христов, у свом тумачењу, прибегава другом појмовном апарату који преузима из филозофије – из мајсторске радионице Жила Делеза он преузима појмове постајања и бекства. У самом чину постајања човеком бићемо пелцовани злом. Ни зло, дакле, није напросто дато, нико се не рађа зао, већ се зло сади, брижљиво негује, шири и употребљава. Аушвиц је, утолико, за Тишму био сам врхунац испољавања наученог зла. Истовремено, бекство за Тишму није ништа лоше, нити срамно, већ начин на који се зло избегава – ако му се већ не може супротставити фронтално. Почев од такве поставке Тишма ће да развије својеврсну филозофију бекства која се, у његовом делу, појављује готово као начин живљења. Управо бекство допушта човеку да се не везује за територију, за етничке идентитете, за све оне традиционалне вредности које су, ваљда због инерције, високо на цени. Утолико се може рећи да се Тишма, читавог живота, супротстављао оним вредностим – колико год те вредности, иначе, биле на цени – које је сматрао ограничењем човекове слободе. Због тога пре бекство него јунаштво. Због тога пре номадство и лутање, него територија и чврсти идентитети. Ђорђе Христов, другим речима, нуди чврсто и узбудљиво тумачење основних мотива поетике великог писца Александра Тишме.

Чита Душица Мијатовић
Уредник Иван Миленковић