Фестивал Промс 2023

Први део концерта испунила је хорска симфонија Звона, опус 35 Сергеја Рахмањинова, у чијем извођењу су суделовали и чланови Хале хора и Симфонијског хора Би-Би-Сија, а солисти су били: Мане Галојан, сопран, Дмитро Попов, тенор и Андреј Кимач, баритон. Иначе, ово је била једна од једанаест композиција којима је на прошлогодишњем Промсу обележена 150. годишњица рођења Сергеја Рахмањинова.

Када је 1912. године Рахмањинов боравио у Риму, Константин Балмот, руски песник симболизма, послао му је свој (нешто слободнији) превод песме Звона Едгара Алана Поа, а композитор је одмах дошао на идеју да напише ново дело. Музиколози истичу да су Рахмањинова још од детињства привлачили звук и симболика звона, док Поова четвороделна поетска структура није само покренула композиторову машту, већ му је сугерисала и одређени вид ’симфонијског модела’ по којем је обликовао партитуру. Иначе, извори истичу да се, уз Свеноћно бдење, хорска симфонија Звона убраја међу дела која је и сам Рахмањинов преферирао, а ово остварење одликује богата оркестрација, евокативни приказ различитих звона и снажнан емотивни набој. У делу Рахмањинов музиком приказује различите фазе живота: од младалачког сјаја, преко задовољства брачног живота, до кризе средњих година и тужних размишљања карактеристичних за старост, и на крају смрт. Дело је посветио диригенту Вилему Менгелбергу и Концертхебау оркестру, чијем се музицирању и сам дивио, а оно је премијерно изведено новембра 1913. и фебруара 1914. у Санкт Петербургу и Москви.

У другом делу концерта Хале оркестар и маестро Елдер интерпретирали су Пету симфонију у де молу, опус 47 Дмитрија Шостаковича, која представља композиторово интимно, лично дело које је писао од априла до јула 1937. године. Наиме, живећи у сенци стаљинистичких чистки, Шостакович није компоновао ’плакатски’ совјетску симфонију, употпуњену народним мелодијама и радосним финалом, већ дело које је рефлектовало сву претњу, страх и неприлике времена у којем је живео. Међутим, за разлику од Четврте симфоније ’неразумљиве и мрачне’ – како је у том периоду означена, ова симфонија је писана у ’прикладнијем тону’: Шостакович је већ од првих тактова првог става звуком дочарао осећај великог простора, показујући композиторско мајсторство кроз вешто вођење оркестарских деоница. Извори наводе да је премијера 21. новембра 1937. године када је Лењинградском филхармонијом дириговао је Јевгениј Мравински била тријумфална, а овај успех поновљен је и наредне године, на московској премијери. Прво извођење ван граница тадашњег Совјетског Савеза уприличено је у Паризу јуна 1938, такође уз топао пријем критичара и публике.

Уредница Ирина Максимовић Шашић