Музеј звука – Рукопис из Олд Хола

Рукопис из Олд Хола је највећи, најпотпунији и најзначајнији извор енглеске духовне музике позног 14. и раног 15. века, који се данас чува у Британског библиотеци. Ова компилација настала је између 1415. и 1421. године, у периоду владавине Хенрија V, или прецизније између његовог тријумфа у битки код Аженкура и пораза код Божеа, у којем је погинуо његов брат, Војвода од Кларенса. У рукопису је сачувано 148 композиција, од којих је чак 77 записано у виду партитуре, а не у форми деоница појединачних гласова. Верује се да је на њима радило неколико писара, од којих су неки можда били и аутори дела. У Рукопису из Олд Хола именована је већина аутора сачуваних дела, али изузев Лионела Пауера, који је заступљен са преко двадесет композиција, друга имена су данас мало позната; међу њима су композитори Пикард, Тип, Битеринг, Оливер, Чирбури, Рој Хенри, Квелдрик и други данас потпуно заборављени аутори.

Највећи број композиција у овој компилацији чине ставови мисног ординаријума, који су тако и груписани – као Глорије, Креда, Санктуси и Агнус Деи између којих су интерполирани појединачни мотети и кондуктуси. Стилски, дела су знатно разноврснија и представљају пресек техника које су се користиле у Енглеској тог доба, као што су корал, дискант, изоритмичне композиције и канони. Оно што ову збирку чини посебно важном јесте присуство јединствених карактеристика уобичајених у музици која се развијала у Енглеској, али оних и које су „увезене” са европског континента. Тако се примећује доминација технике канона, која је у Европи већ била превазиђена у то доба, али и присусво изоритмичке организације, која је очигледно у Енглеску стигла посредставом француске музике.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић