Правна заштита животиња – говоре Марко Давинић и Катарина Ненадовић

Према речима Марка Давинића, Закон о добробити животиња предвиђа посебан део у којем је регулисано питање надзора над његовим спровођењем. Као једини облик надзора над спровођењем Закона и прописа донетих на основу њега предвиђен је инспекцијски надзор који врши Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде преко ветеринарских инспектора. Ипак, њихов недовољан број, веома широка надлежност и неретка пасивност онемогућавају ефикасну заштиту животиња у појединим ситуацијама. Такође, на захтев ветеринарског инспектора, Министарство унутрашњих послова у границама својих овлашћења пружа помоћ при спровођењу инспекцијског надзора. Међутим, Давинић износи аргументе зашто такво организационо решење није задовољавајуће и због чега је потребно створити претпоставке за значајније укључивање посебне јединице МУП-а, као и комуналне милиције у јединицама локалне самоуправе где она постоји. Такво решење би омогућило не само ефикаснију заштиту животиња, посебно у случајевима најтежих облика њиховог занемаривања, злостављања и напуштања, него би у великој мери допринело већој безбедности становништва, с обзиром на директну везу између злостављања животиња и насиља над људима.

Катарина Ненадовић у свом излагању наглашава да су фармске животиње, као што су краве и кокошке, итекако свесна и осећајна бића, попут кућних љубимаца, али да многи занемарују ову чињеницу. Свест о осећајности животиња одсутна је и код великог броја ветеринара који врло често акценат стављају на физичку, а не на менталну добробит животиња. Ауторка се осврће на дефиницију добробити животиња као стања организма животиње која се прилагођава условима живота које је за њу створио човек, а такође и на утилитаристички приступ према којем можемо да користимо животиње, али је неопходно да штета коју им неминовно причињавамо (фармери, ветеринари, држаоци животиња) буде што мања, тим пре што је однос према њима обележен економичношћу и рентабилношћу. Иако постоји Закон о добробити животиња и Правилник којим се регулише начин на који се држе фармске животиње, у пракси је ситуација другачија; на пример, кокошаке у Европској Унији од 2012. године не смеју да се држе у малим кавезима, док је код нас то и даље дозвољено, односно прелазни период ка укидању тог начина држања и даље траје. Превентивне мере и неопходност подизања свести у нашем друштву о добробити фармских животиња једини су начин да се реше проблеми непримене постојећих законских решења.

У сутрашњој емисији можете слушати излагање Бојана Спаића „Морални и правни субјективитет животиња” са овог научног скупа.
Уредница циклуса Тања Мијовић.