Музика вива – Музикпротокол 2023

У јесењем, а опет осунчаном Грацу, који је током октобра и новембра окренут новим тенденцијама у савременој уметности у оквирима манифестације „Штајерска јесен”, на плакатима и билбордима су се читале речи „interconnected/interdependent” што је био мото прошлогодишњег издања Музикпротокола. Овом крилатицом је кустоски тим састављен од музичких уредника Аустријског радија – Сузана Нидермајер, Френк Цимер и Рајнер Елстнер – желео да нас наведе да о звучном окружењу размишљамо као динамичној мрежи односа, која данас више него икада, захтева свесно обликовање.

Њихова намера је била јасна и на првом концерту главног програма, на којем је наступао ансамбл Клангфорум из Беча. Наиме, сва четири дела представљена 6. октобра 2023. у Дворани Хелмут Лист, била су окренута нехијарахијским односима међу музичарима, звуцима природе, биолошким процесима и феноменима као извориштем инспирације за музичко стварање.

Посебно је био интересантан Клавирски концерт Кристине Тјегерсен, норвешке ауторке која је 2022. године победила на Међународном Роструму композитора у Палерму. Ова маштовита и радознала ауторка, склона духовитој игри са традицијом и очекивањима, створила је читаву шуму четинара унутар тела клавира. У овом својеврсном перформансу са примесама музичког театра, од великог значаја је била и сама солисткиња Елен Угелвик, пијанисткиња окренута експерименталним сарадњама са композиторима савремене музике. Она је током получасовног извођења "засадила" на стотину малих дрваца, постављајући их на жице и у унутрашњу резонантну плочу клавира, на основу врло прецизних инструкција композиторке. А ова активност је не само производила звук, који је амплификован ступао у интеракцију са деоницама ансамбла, већ ју је Угелвикова и снимала посебном камером, те је тај видео фид пројектован на платно како би публика пратила цео процес настајања, а потом и нестајања ове клавирске шуме.

Естонска композиторка Мадли Марја Гилдеман написала је дело Nocturnal Migrants по поруџбини Аустријског радија. Ова ауторка рођена 1994. године, у свом делу је фокусирана на превођење биолошких и физичких процеса попут осмозе, фотосинтезе, у музички језик, што је иначе у складу са "естонском школом" савременог звука, изузетно окренутом природи као основној инспирацији. У делу Nocturnal Migrants Гилдеманова се окреће светлу као феномену који привлачи ноћне птице, на пример светионицима. Управљајући се светлошћу са неба, као индикаторима за своје кретање, птице селице бивају привучене светлима са светионика, што понекада може бити фатално за њихово кретање. За композиторку, ово је метафора за импулсивно, али и за компулсивно понашање људи који не препознају разлоге за своје понашање. Сама композиција Nocturnal Migrants је написана као фино звучно ткање, циркуларне структуре, које поседује органски квалитет.

Представљамо и дело …if left to soar on winds wings… ирске композиторке Карен Пауер, познате по својим теренским снимцима птица и природе. То су документарни, а опет апстркатни снимци ветра, који пролази кроз разнолике екосистеме – пустиње, шуме, али и антропогене пејзаже попут градова и долина, носећи са собом и понеке путнике, као што су птице, инсекти, али и звуци људских гласова. Свака локација је нека врста "метазвучног канала" са својим кретањем, јачином, обликом. Ти теренски звуци су путем слушалица подељени сваком музичару Клангфорума који онда, на свој начин и уз помоћ својих инструмената, покушава да нам пренесе значење и да размотри своју улогу унутар овог стално променљивог звучног екосистема. Сам слушалац, у игри између звукова који долазе непосредно, из ансамбла и оних који се повремено појављују са звучника, схвата сву међусобну повезаност нас са природом која нас окружује и која нас подржава у нашим животима.

Остварење Вежбе из отуђења – Животиња која, дакле, јесам дело је композитора, кустоса, књижевника и позоришног ствараоца Сандипа Багватија, који живи и ради у Канади. Он је један од важнијих теоретичара постколонијалног дискурса у музици, а за Клангфорум из Беча је осмислио дело нехијерахијског типа извођења. Наиме, музичари не седе, налазе се у простору где се крећу и где свирају на основу инструкција које добијају путем слушалица. Тако настаје дело на размеђи композиције, импровизације и музичког театра, с обзиром да извођачи морају да користе цело тело и велики број покрета, налик плесним, некарактеристичним за класичне музичаре. Поред тога, са звучника се у публику емитују и одломци текста Животиња која, дакле, јесам француског филозофа Жака Дериде.

Уредница Ксенија Стевановић