Андреј Прокофјев: Стид у филозофији морала Џона Лока (1)

Реконструишући идеју Џона Лока о томе шта је стид и какву улогу има у моралном искуству, Андреј Прокофјев анализира трактат Оглед о људском разуму, заједно са руком писаним фрагменатима који су пратили ово дело, као и трактат Мисли о васпитању, те запажа да Локова идеја стида припада оној традицији схватања овог искуства која стид повезује са страхом или патњом ( у овом случају Лок користи технички термин „анксиозност – немир”) због тога што нас други људи могу укорити или што можемо изгубити њихово поштовање.

Стид је, према Локу, кључни механизам у формирању и коришћењу „закона општег слагања, или доброг имена”, иако се у његовим описима, садржаним у Огледима о људском разуму, појам стида не помиње. Насупрот томе, паралелни руком писани фрагменти садрже овај појам. У тексту Огледа… губитак доброг имена (или угледа) у конкретној заједници нераздвојан је од губитка врлине, што није у складу са традиционалном тезом (западне моралне филозофије) да је способност стида мање вредна од праве врлине. Међутим, у Мислима о васпитању ова теза се већ репродукује. Добро име и, сходно томе, изостанак осећаја стида овде нису „истинска мерила” врлине која сама по себи не представља само придржавање „закона општег слагања”, већ поступање у складу са налозима божанског света. Ипак, управо стид и тежња да се сачува добро име јављају се у Мислима… као својеврстан мост ка стицању врлине. Прокофјев у овом тексту постављa хипотезе о разлозима за промене општег контекста Локовог схватања стида од трактата до трактата.

Текст је преузет из првог броја часописа Етическая мисль за 2023. годину.

Превели с руског Тања Мијовић и Данило Барјактаревић.
Читала је Гордана Гачић.
Уредници циклуса Тања Мијовић и Иван Миленковић.