Грамофонија – Композиције за чембало и камерне саставе барокних аутора

Плоча коју вечерас емитујемо је значајно сведочанство о годинама у којима је Љубимов трагао за репертоаром који ће га учинити једним од најзначајнијих пијаниста нашег времена. Иако се у младости афирмисао премијерним извођењем дела Булеза и Штокахаузена у СССР-у, хладан пријем ових дела код публике и неспремност музичке јавности да прихвати радикалне тенденције у музици педесетих и шездесетих година XX века, навели су Љубимова да се окрене истраживању старе музике, као и интепретацији тих дела на аутентичним инструментима. Прве значајније дискографске успехе је постигао плочама са делима Баха, Моцарта, и Скрјабина почетком седамдесетих година, али прави пробој на међународну сцену уследио тек са албумом посвећеним делима Хенрија Персла из 1976. године, након којег су се низале плоче које се данас сматрају антологијским снимцима када је о старој музици реч, међу којима је и албум који вечерас емитујемо. Ова плоча је објављена након веома популарног албума са музиком енглеских вирџиналиста, са којима дели распсодичну концепцију репертоара као и генералну акустичку атмосферу. То не изненађује када се има у виду да је снимке са ових плоча забележио исти сниматељ, Петар Кондрашин, дугогодишњи сарадник Мелодије и касније професор и оснивач катедре за снимање звука на Руској музичкој академији сестара Гњесин у Москви, а иначе син чувеног совјетског диригента Кирила Кондрашина. 

Програмски коментар за ову плочу је написао Љубимов, а снимци су током седамдесетих и осамдесетих година били објављивани у неколико наврата са различитим дизајном омота, али са идентичним садржајем. Љубимов је недавно био у средишту пажње светске јавности када је ухапшен за клавиром током извођења Шубертовог Емпромптија опус 90 број 2 на антиратном концерту у Москви.

Аутор Милан Милојковић
Уредница Сања Куњадић